حديث: да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек рекао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Зар ме чиниш Аллаху равним? Реци: ’Оно што само Аллах хоће.'“

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رضي الله عنهما:
أَنَّ رَجُلًا أَتَى النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَكَلَّمَهُ فِي بَعْضِ الْأَمْرِ، فَقَالَ: مَا شَاءَ اللهُ وَشِئْتَ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَجَعَلْتَنِي لِلَّهِ عَدْلًا؟ قُلْ: مَا شَاءَ اللهُ وَحْدَهُ».
[إسناده حسن] - [رواه ابن ماجه والنسائي في الكبرى وأحمد] - [السنن الكبرى للنسائي: 10759]

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси
да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек рекао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Зар ме чиниш Аллаху равним? Реци: ’Оно што само Аллах хоће.'“
[إسناده حسن] - [رواه ابن ماجه والنسائي في الكبرى وأحمد] - [السنن الكبرى للنسائي - 10759]

الشرح

Неки је човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек казао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, га је укорио због тога и скренуо му је позорност да повезивање Аллаховог хтења са хтењем било којег Његовог створења са везником "и" представља мали ширк. Муслиману није дозвољено да се тако изражава. Потом га је упутио на правилан исказ: "Оно што само Аллах хоће.“ Потребно је, наиме, Аллахово хтење посебно издвојити и ничије друго хтење не доводити у исти контекст са Његовим.