+ -

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤمنينَ رضي الله عنها قَالَتْ:
دَخَلَ عَلَيَّ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَقَدْ سَتَرْتُ سَهْوَةً لِي بِقِرَامٍ فِيهِ تَمَاثِيلُ، فَلَمَّا رَآهُ هَتَكَهُ وَتَلَوَّنَ وَجْهُهُ وَقَالَ: «يَا عَائِشَةُ، أَشَدُّ النَّاسِ عَذَابًا عِنْدَ اللهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ الَّذِينَ يُضَاهُونَ بِخَلْقِ اللهِ» قَالَتْ عَائِشَةُ: «فَقَطَعْنَاهُ فَجَعَلْنَا مِنْهُ وِسَادَةً أَوْ وِسَادَتَيْنِ».

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2107]
المزيــد ...

Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њом, каже:
"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном се вратио с пута, а ја сам завесом са сликама коју сам имала прекрила једну полицу у својој соби. Када је то угледао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стргнуо је и рекао: 'Аиша, они који ће добити најтежу казну на Судњем дану јесу они који праве ликове сличне Аллаховим створењима.' Па смо од тога направили један или два јастука.“

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2107]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једном приликом ушао код Аише, Аллах био задовољан њом, а она је била прекрила малену полицу са завесом на којој су биле слике живих бића (онога што има душу). Посланик се тада наљутио ради Аллаха, што му се могло приметити и на лицу, па ју је стргнуо и рекао: да ће најтежу казну на Судњем дану имати они који праве ликове сличне Аллаховим створењима. Аиша нам казује да су после тога од те завесе направили један или два јастука.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Thai بشتو Assamese السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية Malagasy Oromo Kannada الولوف
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Лоша дела је прописано осудити у тренутку када се примете и то не треба одгађати осим ако ће произвести већу штету.
  2. Казна на Судњем дану се разликује сходно величини греха.
  3. Цртање живих бића (онога што има душу) представља велики грех.
  4. Једна од мудрости забране цртања је да се спречи опонашање Аллаховог стварања без обзира имао намеру цртач да то опонаша или не.
  5. У шеријату се води рачуна о иметку и о његовој исправној употреби након што се избегне оно што је забрањено по том питању.
  6. Забрањено је цртати жива бића (оно што има душу) у било каквом облику се налазило, па макар и у потцењеном (попут тепиха који се гази или јастука на којем се седи).
المزيد