+ -

عَنْ أَبِي وَاقِدٍ اللَّيْثِيِّ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمَّا خَرَجَ إِلَى حُنَيْنٍ مَرَّ بِشَجَرَةٍ لِلْمُشْرِكِينَ يُقَالُ لَهَا: ذَاتُ أَنْوَاطٍ يُعَلِّقُونَ عَلَيْهَا أَسْلِحَتَهُمْ، فَقَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ، اجْعَلْ لَنَا ذَاتَ أَنْوَاطٍ كَمَا لَهُمْ ذَاتُ أَنْوَاطٍ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «سُبْحَانَ اللهِ! هَذَا كَمَا قَالَ قَوْمُ مُوسَى {اجْعَلْ لَنَا إِلَهًا كَمَا لَهُمْ آلِهَةٌ} [الأعراف: 138] وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَتَرْكَبُنَّ سُنَّةَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ».

[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي: 2180]
المزيــد ...

Од Ебу Вакида ел-Лејсија, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао:
да када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, прошао је поред дрвета од многобожаца које се звало Зату-енват. Они су на њега качили своје оружје. Асхаби тада рекоше Посланику: "О Аллахов Посланиче, дај да и ми имамо Зату-енват као што они имају Зату-енват.“ Посланик тада рече: "Субханаллах (слављен је Аллах). Рекли сте онако како је Мојсијев народ рекао њему: 'Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!' (Ел-Е'араф, 138.) Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“

[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي - 2180]

الشرح

Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, а то је долина између Таифа и Мекке, са њим је било неколико асхаба који су скоро примили ислам. Прошли су поред једног дрвета које се зваше Зату енват (дословно: дрво на које се ствари каче). Наиме, многобошци су то дрво величали и на њега качили оружје и остали ратни прибор желећи да тиме постигну берићет. Када су то асхаби видели, од Посланика су затражили да и њима приреди неко дрво на којег ће качити оружје. Мислили су да је то дозвољено. Међутим, Посланик је почео славити Узвишеног када је то чуо, негирајућии њихов захтев и величајући Аллаха. Потом их је обавестио да њихов захтев личи оном од Исраелћана: "Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!“ Када су Исраелћани видели да неко други обожава кипове, затражили су да се и њима направе кипови које ће обожавати. Асхаби су тражећи ово, дакле, поступили на исти начин као и Исраелћани. На концу свега, Посланик је наговестио, упозоравајући, да ће у овом уммету бити оних који ће следити путеве хришћана и јевреја.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Thai بشتو Assamese السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية Malagasy Oromo Kannada الولوف الأوكرانية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Може се десити да човек сматра да га неко дело приближава Узвишеном Аллаху, а у стварности оно га само удаљава од Њега.
  2. Муслиман треба да слави и велича Аллаха онда када чује оно што не приличи да се каже о вери и приликом чуђења.
  3. Тражење благослова од дрвећа, камења и томе слично спада у многобоштво (ар. ширк). Берићет се тражи само од Узвишеног Аллаха.
  4. Узрок који води обожавању гробова је њихово величање, чињење обреда код њих и тражење берићета од њих.
  5. Обавеза је затворити све путеве који воде ка многобоштву.
  6. Покуда јевреја и хришћана која се наводи у шеријатским текстовима представља нама упозорење.
  7. Забрањено је опонашати јевреје, хришћане и остале многобошце изузев ако се у нашој вери налаже исправност неког њиховог поступка.
المزيد