عَنْ أَبِي وَاقِدٍ اللَّيْثِيِّ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمَّا خَرَجَ إِلَى حُنَيْنٍ مَرَّ بِشَجَرَةٍ لِلْمُشْرِكِينَ يُقَالُ لَهَا: ذَاتُ أَنْوَاطٍ يُعَلِّقُونَ عَلَيْهَا أَسْلِحَتَهُمْ، فَقَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ، اجْعَلْ لَنَا ذَاتَ أَنْوَاطٍ كَمَا لَهُمْ ذَاتُ أَنْوَاطٍ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «سُبْحَانَ اللهِ! هَذَا كَمَا قَالَ قَوْمُ مُوسَى {اجْعَلْ لَنَا إِلَهًا كَمَا لَهُمْ آلِهَةٌ} [الأعراف: 138] وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَتَرْكَبُنَّ سُنَّةَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ».

[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي: 2180]
المزيــد ...

Од Ебу Вакида ел-Лејсија, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао:
да када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, прошао је поред дрвета од многобожаца које се звало Зату-енват. Они су на њега качили своје оружје. Асхаби тада рекоше Посланику: "О Аллахов Посланиче, дај да и ми имамо Зату-енват као што они имају Зату-енват.“ Посланик тада рече: "Субханаллах (слављен је Аллах). Рекли сте онако како је Мојсијев народ рекао њему: 'Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!' (Ел-Е'араф, 138.) Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“

[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي - 2180]

الشرح

Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, а то је долина између Таифа и Мекке, са њим је било неколико асхаба који су скоро примили ислам. Прошли су поред једног дрвета које се зваше Зату енват (дословно: дрво на које се ствари каче). Наиме, многобошци су то дрво величали и на њега качили оружје и остали ратни прибор желећи да тиме постигну берићет. Када су то асхаби видели, од Посланика су затражили да и њима приреди неко дрво на којег ће качити оружје. Мислили су да је то дозвољено. Међутим, Посланик је почео славити Узвишеног када је то чуо, негирајућии њихов захтев и величајући Аллаха. Потом их је обавестио да њихов захтев личи оном од Исраелћана: "Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!“ Када су Исраелћани видели да неко други обожава кипове, затражили су да се и њима направе кипови које ће обожавати. Асхаби су тражећи ово, дакле, поступили на исти начин као и Исраелћани. На концу свега, Посланик је наговестио, упозоравајући, да ће у овом уммету бити оних који ће следити путеве хришћана и јевреја.

من فوائد الحديث

  1. Може се десити да човек сматра да га неко дело приближава Узвишеном Аллаху, а у стварности оно га само удаљава од Њега.
  2. Муслиман треба да слави и велича Аллаха онда када чује оно што не приличи да се каже о вери и приликом чуђења.
  3. Тражење благослова од дрвећа, камења и томе слично спада у многобоштво (ар. ширк). Берићет се тражи само од Узвишеног Аллаха.
  4. Узрок који води обожавању гробова је њихово величање, чињење обреда код њих и тражење берићета од њих.
  5. Обавеза је затворити све путеве који воде ка многобоштву.
  6. Покуда јевреја и хришћана која се наводи у шеријатским текстовима представља нама упозорење.
  7. Забрањено је опонашати јевреје, хришћане и остале многобошце изузев ако се у нашој вери налаже исправност неког њиховог поступка.
عرض الترجمات
اللغة: الإنجليزية الأوردية Spanish المزيد (55)
المزيد