عَنْ أَبِي وَاقِدٍ اللَّيْثِيِّ رضي الله عنه:
أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمَّا خَرَجَ إِلَى حُنَيْنٍ مَرَّ بِشَجَرَةٍ لِلْمُشْرِكِينَ يُقَالُ لَهَا: ذَاتُ أَنْوَاطٍ يُعَلِّقُونَ عَلَيْهَا أَسْلِحَتَهُمْ، فَقَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ، اجْعَلْ لَنَا ذَاتَ أَنْوَاطٍ كَمَا لَهُمْ ذَاتُ أَنْوَاطٍ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «سُبْحَانَ اللهِ! هَذَا كَمَا قَالَ قَوْمُ مُوسَى {اجْعَلْ لَنَا إِلَهًا كَمَا لَهُمْ آلِهَةٌ} [الأعراف: 138] وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَتَرْكَبُنَّ سُنَّةَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ».
[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي: 2180]
المزيــد ...
Од Ебу Вакида ел-Лејсија, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао:
да када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, прошао је поред дрвета од многобожаца које се звало Зату-енват. Они су на њега качили своје оружје. Асхаби тада рекоше Посланику: "О Аллахов Посланиче, дај да и ми имамо Зату-енват као што они имају Зату-енват.“ Посланик тада рече: "Субханаллах (слављен је Аллах). Рекли сте онако како је Мојсијев народ рекао њему: 'Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!' (Ел-Е'араф, 138.) Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“
[صحيح] - [رواه الترمذي وأحمد] - [سنن الترمذي - 2180]
Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, а то је долина између Таифа и Мекке, са њим је било неколико асхаба који су скоро примили ислам. Прошли су поред једног дрвета које се зваше Зату енват (дословно: дрво на које се ствари каче). Наиме, многобошци су то дрво величали и на њега качили оружје и остали ратни прибор желећи да тиме постигну берићет. Када су то асхаби видели, од Посланика су затражили да и њима приреди неко дрво на којег ће качити оружје. Мислили су да је то дозвољено. Међутим, Посланик је почео славити Узвишеног када је то чуо, негирајућии њихов захтев и величајући Аллаха. Потом их је обавестио да њихов захтев личи оном од Исраелћана: "Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!“ Када су Исраелћани видели да неко други обожава кипове, затражили су да се и њима направе кипови које ће обожавати. Асхаби су тражећи ово, дакле, поступили на исти начин као и Исраелћани. На концу свега, Посланик је наговестио, упозоравајући, да ће у овом уммету бити оних који ће следити путеве хришћана и јевреја.