حديث: .

عَنْ عَلِيٍّ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ لِي رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«قُلِ اللهُمَّ اهْدِنِي وَسَدِّدْنِي، وَاذْكُرْ بِالْهُدَى هِدَايَتَكَ الطَّرِيقَ، وَالسَّدَادِ سَدَادَ السَّهْمِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2725]

Алија, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Реци: ‘Аллаху мој, упути ме и учини ме исправним. Упута је као твоје корачање исправним путем, а исправност је као прецизност стреле.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2725]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио је Алији бин Еби Талибу, Аллах био задовољан њиме, да моли Узвишеног Аллаха овим речима: „Аллаху мој, упути ме“, тј. усмери ме и покажи ми Прави пут, као и да учи: „Учини ме исправним“, тј. помози ме и учини ме устрајним и чврстим у свим својим пословима.
Упутство значи спознају истине како у детаљима, тако и у целини, те постизање успеха у њеном слеђењу, и формално и суштински.
Исправност (ар. седад) значи успех и постојаност у свим стварима, на начин који је исправан и у складу с истином. То је прави пут у говору, делима и уверењима.
Да би ова духовна ствар била јаснија кроз оно што је опипљиво, присети се док изговараш ову дову да је упута попут ходања правим путем. Нека твоје срце буде потпуно посвећено док молиш за упуту, исто као што и путник тражи правац и стазу којом ходи. Путник не скреће ни десно ни лево с пута, како се не би изгубио, те како би осигурао своју сигурност и брзо стигао до крајњег циља.
Исправност је као прецизност стреле. Када нациљаш стрелу, примећујеш како она брзо стиже до мете и погађа циљ. Стрелац, када циља, усмери стрелу ка мети. На исти начин моли Узвишеног Аллаха, да твоје намере буду попут те стреле – прецизне и усмерене. У твојој дови тражиш врхунац упуте и највиши степен исправности.
Нека ти ово значење буде присутно у срцу док молиш Узвишеног Аллаха за исправност, како би твоје намере биле у складу с оним што користиш да би стигао до циља.

من فوائد الحديث

1. Онај који упућује дову треба се трудити да његово дело буде исправно на начин да буде у складу са суннетом (праксом Посланика), те да буде искрено.
2. Препоручује се молити овим сажетим речима које укључују тражење успеха и исправности.
3. Роб треба тражити помоћ од Узвишеног Аллаха, у свим својим пословима.
4. Навођење примера у сврху подучавања.
5. Комбинација тражења упуте и исправности, као и настојање да се остане на том путу без икаквог скретања, води до постизања доброг исхода. Када изговараш „упути ме“, то значи да желиш корачати стазом упуте, док речи „учини ме исправним“ подразумевају молбу да те Узвишени Аллах, сачува од скретања и грешења док следиш ту упуту.
6. Онај који упућује дову треба да обрати пажњу на своју молитву и да у срцу осети значења својих речи, јер ће то повећати шансе за прихватање његове дове.