حديث: Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех
عن أبي هريرة رضي الله عنه
عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فِيمَا يَحْكِي عَنْ رَبِّهِ عَزَّ وَجَلَّ، قَالَ: «أَذْنَبَ عَبْدٌ ذَنْبًا، فَقَالَ: اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي، فَقَالَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى: أَذْنَبَ عَبْدِي ذَنْبًا، فَعَلِمَ أَنَّ لَهُ رَبًّا يَغْفِرُ الذَّنْبَ، وَيَأْخُذُ بِالذَّنْبِ، ثُمَّ عَادَ فَأَذْنَبَ، فَقَالَ: أَيْ رَبِّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي، فَقَالَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى: عَبْدِي أَذْنَبَ ذَنْبًا، فَعَلِمَ أَنَّ لَهُ رَبًّا يَغْفِرُ الذَّنْبَ، وَيَأْخُذُ بِالذَّنْبِ، ثُمَّ عَادَ فَأَذْنَبَ، فَقَالَ: أَيْ رَبِّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي، فَقَالَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى: أَذْنَبَ عَبْدِي ذَنْبًا، فَعَلِمَ أَنَّ لَهُ رَبًّا يَغْفِرُ الذَّنْبَ، وَيَأْخُذُ بِالذَّنْبِ، اعْمَلْ مَا شِئْتَ فَقَدْ غَفَرْتُ لَكَ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2758]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси
да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех.’, Аллах, Узвишени, каже: ‘Мој роб је погрешио, и зна да има Господара Који прашта грехе и Који кажњава због греха ако хоће.’ Затим роб поново учини грех па каже: ‘О Господару, опрости ми мој грех.’ , а Аллах Узвишени, каже: 'Мој роб је учинио грех, и зна да има Господара Који прашта грехе, и Који кажњава због греха ако хоће. Ја сам опростио Моме робу, па нека ради шта хоће.’”
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2758]
Преноси Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, од његовог Господара да неки роб када учини грех, а потом каже: „Аллаху, опрости ми!”, Аллах му тада каже: „Мој роб је починио грех. Зна да има Господара Који може опростити грех, а може и казнити. Опростио сам му.” Након неког времена, тај исти роб поново почини грех, те се Аллаху обрати: „Господару, опрости ми!” Аллах тада каже: „Мој роб је починио грех. Зна да има Господара Који може опростити грех, а може и казнити. Опростио сам му.” Затим роб поново почини грех и завапи: „Господару, опрости ми!” Он каже: „Мој роб је починио грех. Зна да има Господара Који може опростити грех, а може и казнити. Опростио сам му. Нека Мој роб ради шта жели јер докле год он чини грехе, а потом се каје и намерава да се више не враћа греху. Докле год тако поступа, Ја ћу му опраштати будући да покајање брише оно што је било претходно.”
من فوائد الحديث
- Аллахова милост према Својим робовима је пространа, те човек колико год да греши, уколико се каје, Аллах ће му опраштати.
- Онај ко верује у Аллаха, нада се Његовом опросту и страхује од Његове казне. Нека прионе покајању и нека не устрајава на гресима.
- Услови исправног покајања су:
- 1. престанак са чињењем греха,
- 2. кајање због њега,
- 3. чврста одлука да се више не врати том греху,
- 4. уколико се ради о неправди почињеној према створењима по питању иметка, части или крви, онда имамо и четврти услов. Он се огледа у томе да се тражи опрост од онога коме је неправда учињена или да му се врати оно што му припада.
- Важност спознаје Аллаха јер она човека наводи да се увек приклони покајању када учини грех и не дозвољава му да устрајава на грешењу и да изгуби наду у Аллахову милост.
التصنيفات
المزيد
- حديث: „Пет дневних намаза, џума до џуме, и од једног рамазана до другог рамазана, бришу грехе који су између њих, ако се избегавају велики греси.“
- حديث: „Заиста постоје људи који на непрописан начин користе јавни иметак. Биће кажњени ватром у Паклу на Судњем дану.”
- حديث: „Немојте вређати умрле, они су се, заиста, сусрели са делима која су радили.”
- حديث: „Није дозвољено никоме да избегава свога брата више од три дана. Сретну се, па се обојица један од другог окрену, а најбољи од њих је онај који први назове селам.”
- حديث: „Неће ући у Џеннет (Рај) онај ко прекида родбинске везе.”
- حديث: „Најгори човек код Аллаха је заједљиви свадљивац.”
- حديث: „Ко заштити част свог брата муслимана, Аллах ће му на Судњем дану заштитити лице од ватре у Паклу.”