حديث: „Ко буде јео бели или црвени лук нека се издвоји или нека се удаљи од наше џамије и нека седи код своје куће.“

عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رضي الله عنهما أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَنْ أَكَلَ ثُومًا أَوْ بَصَلًا، فَلْيَعْتَزِلْنَا -أَوْ قَالَ: فَلْيَعْتَزِلْ- مَسْجِدَنَا، وَلْيَقْعُدْ فِي بَيْتِهِ»، وَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُتِيَ بِقِدْرٍ فِيهِ خَضِرَاتٌ مِنْ بُقُولٍ، فَوَجَدَ لَهَا رِيحًا، فَسَأَلَ فَأُخْبِرَ بِمَا فِيهَا مِنَ البُقُولِ، فَقَالَ قَرِّبُوهَا إِلَى بَعْضِ أَصْحَابِهِ كَانَ مَعَهُ، فَلَمَّا رَآهُ كَرِهَ أَكْلَهَا، قَالَ: «كُلْ فَإِنِّي أُنَاجِي مَنْ لاَ تُنَاجِي». ولِمُسْلِمٍ عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللهِ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ أَكَلَ مِنْ هَذِهِ الْبَقْلَةِ، الثُّومِ - وقَالَ مَرَّةً: مَنْ أَكَلَ الْبَصَلَ وَالثُّومَ وَالْكُرَّاثَ فَلَا يَقْرَبَنَّ مَسْجِدَنَا، فَإِنَّ الْمَلَائِكَةَ تَتَأَذَّى مِمَّا يَتَأَذَّى مِنْهُ بَنُو آدَمَ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 855]

Од Џабира бин Абдуллаха, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Ко буде јео бели или црвени лук нека се издвоји или нека се удаљи од наше џамије и нека седи код своје куће.“ И донесена му је посуда са зеленим поврћем из које се осетио неугодан мирис, а затим је упитао о томе. Рекли су му да је то због поврћа које је у њој помешано. Рекао је: „Приближите је неком од мојих друговима.“ Када је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, уочио да тај презире то јести, рекао му је: „Једи, јер ја имам блиске разговоре са оним с ким ти немаш.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 855]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је онима који су јели бели или црвени лук да долазе у џамију како не би својим мирисом узнемиравали друге муслимане током заједничког намаза. Ова забрана односи се на долазак у џамију, али не и на само конзумирање лука, јер је он дозвољена намирница. Једном приликом, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, донесен је лонац са поврћем, а када је осетио његов мирис и упитао шта се налази у њему, одбио је јести и понудио јело неким асхабима. Неки су се због тога суздржавали од јела, следећи његов пример, али им је Посланик рекао: „Једите, јер мени долазе анђели са Објавом (Кур'аном).“
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да анђели бивају узнемирени неугодним мирисима, као и људи.

من فوائد الحديث

1. Забрана доласка у џамије односи се на оне који су јели бели лук, црвени лук или прасу.
2. Овој забрани придодају се и све друге ствари које имају неугодан мирис од којег би клањачи могли бити узнемирени, попут мириса дима дувана и слично.
3. Разлог забране јесте неугодан мирис, па ако се мирис уклони дугим кухањем или на неки други начин, престаје непожељност доласка у џамију.
4. Не препоручује се конзумирање ових намирница онима који требају присуствовати намазу у џамији, како не би пропустили заједнички намаз. Међутим, ако их неко поједе с намером да избегне одлазак у џамију, то постаје забрањено.
5. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, уздржавао се од конзумирања белог лука и сличних намирница, не због њихове забране, већ зато што је разговарао с Габријелом, нека је Аллахов мир на њега.
6. Лепота Посланикових, нека је Аллахов благослов и мир на њега, метода у подучавању огледа се и у томе што повезује пропис с његовим разлогом, како би слушаоци разумели мудрост која стоји иза свега тога.
7. Рекао је Ел-Кади: „Учењаци су исти принцип применили и на друга окупљалишта за намаз, попут места (ар. мусале) за Бајрам намаз, џеназе (намаз за умрле особе) и сличне пригоде, као и на окупљања ради учења, зикра и венчања. Ипак, овај принцип не односи се на тржнице и слична места.“
8. Рекли су учењаци: „Овај хадис служи као доказ за забрану уласка у џамију оних који су јели бели лук и сличне намирнице, чак и када је она празна, јер је то место анђела, а такође и због општег значења других хадиса.“