حديث: Заиста се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од оних који наричу, који обрију главу и који цепају своју одећу у знак жалости.’“

عَن أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ:
وَجِعَ أَبُو مُوسَى وَجَعًا شَدِيدًا، فَغُشِيَ عَلَيْهِ وَرَأْسُهُ فِي حَجْرِ امْرَأَةٍ مِنْ أَهْلِهِ، فَلَمْ يَسْتَطِعْ أَنْ يَرُدَّ عَلَيْهَا شَيْئًا، فَلَمَّا أَفَاقَ، قَالَ: أَنَا بَرِيءٌ مِمَّنْ بَرِئَ مِنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَرِئَ مِنَ الصَّالِقَةِ وَالحَالِقَةِ وَالشَّاقَّةِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1296]

Ебу Бурде ибн Еби Муса, нека је Аллах задовољан њиме, преноси:
„Ебу Муса је имао јаке болове и пао је у несвест, док му је глава била у крилу једне жене из његове породице, а није могао да јој одговори ни на шта. Када се повратио, рекао је: ‘Ја сам чист од онога од чега се и Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио. Заиста се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од оних који наричу, који обрију главу и који цепају своју одећу у знак жалости.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1296]

الشرح

Eбу Бурда, нека је Аллах задовољан њиме, прича да је његов отац, Eбу Муса ел-Eшари, нека је Аллах задовољан њиме, тешко оболео и пао у несвест. Његова глава била је у крилу једне жене из његове породице, која је почела да плаче и оплакује га. Није могао да јој одговори због несвестице. Када се освестио, рекао је да се ограђује од онога од чега се и Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио, и да се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од: Оних који гласно наричу: то су они који подижу глас при некој несрећи. Оних који брију главу: то су жене које брију косу због несреће. Оних који цепају своју одећу: то су они који цепају своју одећу када их задеси несрећа. Ови поступци потичу из периода незнања (џахилијета). Посланик је наредио стрпљење у време несреће и очекивање награде од Аллаха.

من فوائد الحديث

1. Забрана цепања одеће, бријања косе и подизања гласа (нарицање) при несрећама, јер су то велики греси.
2. Туга и плач без нарицања и подизања гласа нису забрањени, јер не нарушавају стрпљење у прихватању Аллахове одлуке, већ су знак природне милости усађене у људском бићу.
3. Забрањено је негодовање према болним Аллаховим одредбама, било речју или делом.
4. Обавеза је показати стрпљење приликом несрећа.