حديث: Да ли ти чујеш езан?’Након што му је потврдно одговорио, Посланик му рече: ‘Онда се одазови.’“

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال:
أَتَى النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلٌ أَعْمَى، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّهُ لَيْسَ لِي قَائِدٌ يَقُودُنِي إِلَى الْمَسْجِدِ، فَسَأَلَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ يُرَخِّصَ لَهُ فَيُصَلِّيَ فِي بَيْتِهِ، فَرَخَّصَ لَهُ، فَلَمَّا وَلَّى دَعَاهُ، فَقَالَ: «هَلْ تَسْمَعُ النِّدَاءَ بِالصَّلَاةِ؟» فَقَالَ: نَعَمْ، قَالَ: «فَأَجِبْ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 653]

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
"Дошао је неки слепи човек Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао му да нема водича који ће га водити у џамију те је тражио да му дадне олакшицу да клања у кући па му је дозволио. Међутим, чим се окренуо Посланик га је позвао и упитао: ‘Да ли ти чујеш езан?’Након што му је потврдно одговорио, Посланик му рече: ‘Онда се одазови.’“
[صحيح] - [رواه مسلم]

الشرح

Дошао је неки слеп човек Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао му: "Аллахов Посланиче, немам никога да ми помогне да ме одведе до џамије када се треба клањати пет намаза.“ Тиме је желео да му Посланик да олакшицу да не мора клањати у џамији, што му је он и пружио. Но, када се човек окренуо, Посланик га је дозвао и упитао да ли чује езан за намаз. Након што је слепи човек одговорио потврдно, он му је наредио да се ипак одазове.