حديث: „Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха.“

عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ بُسْرٍ رضي الله عنه أَنَّ رَجُلاً قَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ إِنَّ شَرَائِعَ الإِسْلاَمِ قَدْ كَثُرَتْ عَلَيَّ، فَأَخْبِرْنِي بِشَيْءٍ أَتَشَبَّثُ بِهِ، قَالَ:
«لاَ يَزَالُ لِسَانُكَ رَطْبًا مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ».
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن الترمذي: 3375]

Од Абдуллаха бин Бусра, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је неки човек рекао Аллаховом Посланику: „Аллахов Посланиче, много је исламских прописа, па ми кажи нешто најважније чега ћу се придржавати.“ Он му је рекао:
„Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха.“
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن الترمذي - 3375]

الشرح

Неки се асхаб пожалио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да много има добровољних добрих дела, толико да их не може стићи све урадити, због своје слабости. Па је затражио од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га упути на неко једноставно дело којим ће стећи огромне награде.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посаветовао га је да му језик константно буде влажан од спомињања Аллаха у свакој ситуацији. Да, на пример, изговара речи: „Субханаллах (Слављен нека је Аллах), елхамдулиллах (Хвала Аллаху)“, да тражи опроста од Узвишеног Аллаха, да учи дове, и тако даље.

من فوائد الحديث

1. Вредност устрајног и честог величања Узвишеног Аллаха.
2. Аллахова огромна благодат према робовима огледа се и у томе што је олакшао стицање награда.
3. Људи се разликују по томе колико су приграбили разних добрих дела.
4. Учестало и много спомињање Аллаха језиком; путем говора: субханаллах, елхамдулиллах, ла илахе иллаллах, Аллаху екбер; уколико се усагласи са срцем, то човеку може заменити бројна добровољна дела.
5. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је такав метод у одговарању на питања који је увек био прилагођен особи која је постављала питање, њеном стању, знању и потребама.