حديث: „Нека ти је језик непрестано влажан спомињањем и величањем Аллаха

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ رَضِيَ اللَّهِ عَنْهُ قَالَ: أَتَى النَّبِيَّ رَجُلٌ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ! إِنَّ شَرَائِعَ الإِسْلَامِ قَدْ كَثُرَتْ عَلَيْنَا، فَبَابٌ نَتَمَسَّكُ بِهِ جَامِعٌ؟ قَالَ:
«لاَ يَزَالُ لِسَانُكَ رَطْبًا مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ». وفي رواية: مِنْ حَدِيثِ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: آخِرُ مَا فَارَقْتُ عَلَيْهِ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ قُلْتُ: أَيُّ الأَعْمَالِ خَيْرٌ وَأَقْرَبُ إِلَى اللَّهِ؟ قَالَ: «أَنْ تَمُوتَ وَلِسَانُكَ رَطْبٌ مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ».
[صحيح] - [رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان] - [الأربعون النووية: 50]

Од Абдуллаха бин Бусра, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је неки човек рекао Аллаховом Посланику: „Аллахов Посланиче, много је исламских прописа, па ми реци нешто најважније чега ћу се посебно придржавати.“ Он му је одговорио:
„Нека ти је језик непрестано влажан спомињањем и величањем Аллаха.“ У једној предаји од Му'аза бин Џебела, Аллах био задовољан њиме, стоји: „Последње с чиме сам се опростио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, било је да сам га упитао: Која су дела најбоља и најближа Аллаху? Он је одговорио: ‘Да умреш, а да ти је језик влажан од спомињања Узвишеног Аллаха.’“
[صحيح] - [رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان] - [الأربعون النووية - 50]

الشرح

Неки се асхаб пожалио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да много има добровољних добрих дела, толико да их не може стићи све урадити, због своје слабости. Па је затражио од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га упути на неко једноставно дело којим ће стећи огромне награде.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посаветовао га је да му језик константно буде влажан од спомињања Аллаха у свакој ситуацији. Да, на пример, изговара речи: „Субханаллах (Слављен нека је Аллах), елхамдулиллах (Хвала Аллаху)“, да тражи опроста од Узвишеног Аллаха, да учи дове, и тако даље.

من فوائد الحديث

1. Вредност устрајног и честог величања Узвишеног Аллаха.
2. Аллахова огромна благодат према робовима огледа се и у томе што је олакшао стицање награда.
3. Људи се разликују по томе колико су приграбили разних добрих дела.
4. Учестало и много спомињање Аллаха језиком; путем говора: субханаллах, елхамдулиллах, ла илахе иллаллах, Аллаху екбер; уколико се усагласи са срцем, то човеку може заменити бројна добровољна дела.
5. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је такав метод у одговарању на питања који је увек био прилагођен особи која је постављала питање, њеном стању, знању и потребама.