عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ رَضِيَ اللَّهِ عَنْهُ قَالَ: أَتَى النَّبِيَّ رَجُلٌ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ! إِنَّ شَرَائِعَ الإِسْلَامِ قَدْ كَثُرَتْ عَلَيْنَا، فَبَابٌ نَتَمَسَّكُ بِهِ جَامِعٌ؟ قَالَ:
«لاَ يَزَالُ لِسَانُكَ رَطْبًا مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ».
وفي رواية: مِنْ حَدِيثِ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: آخِرُ مَا فَارَقْتُ عَلَيْهِ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ قُلْتُ: أَيُّ الأَعْمَالِ خَيْرٌ وَأَقْرَبُ إِلَى اللَّهِ؟ قَالَ: «أَنْ تَمُوتَ وَلِسَانُكَ رَطْبٌ مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ».
[صحيح] - [رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان] - [الأربعون النووية: 50]
المزيــد ...
Од Абдуллаха бин Бусра, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је неки човек рекао Аллаховом Посланику: „Аллахов Посланиче, много је исламских прописа, па ми реци нешто најважније чега ћу се посебно придржавати.“ Он му је одговорио:
„Нека ти је језик непрестано влажан спомињањем и величањем Аллаха.“
[صحيح] - [رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان] - [الأربعون النووية - 50]
Неки се асхаб пожалио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да много има добровољних добрих дела, толико да их не може стићи све урадити, због своје слабости. Па је затражио од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га упути на неко једноставно дело којим ће стећи огромне награде.
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посаветовао га је да му језик константно буде влажан од спомињања Аллаха у свакој ситуацији. Да, на пример, изговара речи: „Субханаллах (Слављен нека је Аллах), елхамдулиллах (Хвала Аллаху)“, да тражи опроста од Узвишеног Аллаха, да учи дове, и тако даље.