عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ رَضِيَ اللَّهِ عَنْهُ قَالَ: أَتَى النَّبِيَّ رَجُلٌ، فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ! إِنَّ شَرَائِعَ الإِسْلَامِ قَدْ كَثُرَتْ عَلَيْنَا، فَبَابٌ نَتَمَسَّكُ بِهِ جَامِعٌ؟ قَالَ:
«لاَ يَزَالُ لِسَانُكَ رَطْبًا مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ».
وفي رواية: مِنْ حَدِيثِ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: آخِرُ مَا فَارَقْتُ عَلَيْهِ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ قُلْتُ: أَيُّ الأَعْمَالِ خَيْرٌ وَأَقْرَبُ إِلَى اللَّهِ؟ قَالَ: «أَنْ تَمُوتَ وَلِسَانُكَ رَطْبٌ مِنْ ذِكْرِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ».
[صحيح] - [رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان] - [الأربعون النووية: 50]
المزيــد ...
Абдулах бин Буср, Аллах нека е задоволен со него, пренесува дека еден човек дошол кај Веровесникот, салаллаху алејхи ве селем, и рекол: „О, Аллахов пратенику! Прописите на исламот се намножија за нас – па кажи ни за некоја врата (пат) за која ќе се придржуваме и која ќе ги опфати сите?“ Тој одговорил:
„Нека твојот јазик постојано биде навлажен со спомнување на Аллах.“
[صحيح] - [رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان] - [الأربعون النووية - 50]
Еден човек му се пожалил на Пратеникот, алејхи селам, дека доброволните ибадети се намножиле премногу за него до таа мерка што тој не можел да ги изврши поради неговата слабост, а потоа го замолил Пратеникот, алејхи селам, да го упати кон некое лесно дело кое ќе донесе голема награда, до кое тој ќе се држи и ќе го практикува.
Тој, алејхи селам, го упатил да го одржува јазикот мек и подвижен и постојано да се сеќава на Семоќниот и Возвишениот Аллах, во секое време и ситуации. Со изговарањето на субханаллах, елхамдулиллах, естагфируллах, со дови и слично.