حديث: „Никоме није дозвољено пролити крв муслимана, осим у једном од три случаја

عَنِ ابنِ مَسعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَا يَحِلُّ دَمُ امْرِئٍ مُسْلِمٍ إِلَّا بِإِحْدَى ثَلَاثٍ: الثَّيِّبُ الزَّانِي، وَالنَّفْسُ بِالنَّفْسِ، وَالتَّارِكُ لِدِينِهِ المُفَارِقُ لِلْجَمَاعَةِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1676]

Од Ибн Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Никоме није дозвољено пролити крв муслимана, осим у једном од три случаја: ожењен (или удата) који почини блуд, у случају убиства (особу која намерно изврши убиство), и онај који напусти своју веру ислам и одвоји се од заједнице муслимана.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1676]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је да је крв муслимана света и заштићена, осим ако не учини једно од три дела: Прво: Уколико почини прељубу (блуд) као брачна особа која је претходно била у важећем браку, његова казна је каменовање до смрти. Друго: Ако неко намерно и неправедно убије недужну особу, убица се такође убија, али искључиво под одређеним условима које прописује шеријат. Треће: Онај ко се одметне од заједнице муслимана, било потпуним напуштањем вере ислама (отпадништвом), било одвајањем које није отпадништво, али укључује напуштање делова вере, као што су побуњеници против муслиманске власти, разбојници или борци против муслимана (попут хариџија и сличних).

من فوائد الحديث

1. Забрана чињења било које од ове три ствари, а онај ко учини једну од њих заслужује смртну казну: било због неверовања, а то је отпадник од ислама (ар. муртед); или као шеријатску казну, што обухвата ожењеног који почини блуд и онога који намерно убије другог човека.
2. Обавеза чувања части и њене чистоте.
3. Обавеза поштовања муслимана, јер је његова крв света и заштићена.
4. Подстицај на држање заједнице муслимана и забрана одвајања од ње.
5. Предиван је начин подучавања Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, који је понекад користио поделу на категорије. То је зато што класификација ограничава и обједињује теме, па се лакше и брже памти.
6. Узвишени Аллах је прописао шеријатске казне ради одвраћања преступника (злочинаца), као и заштите друштва и очувања друштва од злочина.
7. Спровођење ових казни је искључиво у надлежности владара.
8. Узрока за смртну казну има више од три, али се они увек своде на поменуте три категорије. Ибн ел-Ареби ел-Малики је рекао: „Ни у ком случају не излазе из оквира ова три, јер онај ко се бави магијом или вређа Божијег Посланика чини неверство, па самим тим спада у категорију онога који је напустио своју веру.“