+ -

عَنْ حُذَيْفَةَ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَا تَقُولُوا: مَا شَاءَ اللهُ وَشَاءَ فُلَانٌ، وَلَكِنْ قُولُوا: مَا شَاءَ اللهُ ثُمَّ شَاءَ فُلَانٌ».

[صحيح بمجموع طرقه] - [رواه أبو داود والنسائي في الكبرى وأحمد] - [السنن الكبرى للنسائي: 10755]
المزيــد ...

Од Хузејфе, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
"Немојте говорити: ‘Шта Аллах хоће и тај и тај.’ Реците уместо тога: ‘Шта Аллах хоће, а затим тај и тај.’“

[صحيح بمجموع طرقه] - [رواه أبو داود والنسائي في الكبرى وأحمد]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је забранио да муслиман говори: "Шта Аллах хоће и шта хоће тај и тај“, или да каже: "Шта Аллах хоће и тај и тај.“ Аллахово хтење је, наиме, апсолутно и нико од створења нема учешћа у њему. Када се, у овом контексту, употреби везник "и“, то нас упућује да је хтење неког створења на истом нивоу као хтење Узвишеног. Исправно и дозвољено је да се каже: "Шта Аллах хоће, а затим тај и тај.“ Дакле, хтење створења ћемо поставити на секундарну позицију будући да примарна припада само Узвишеном Аллаху.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Thai German بشتو Assamese السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية التشيكية Malagasy Oromo الأوكرانية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Забрањено је говорити: "Шта Аллах хоће и тај и тај“, и сличне изразе у којима се Узвишени Аллах ставља у исту раван с неким другим путем везника "и". То представља ширк у изразима и говору.
  2. Дозвољено је казати: "Шта Аллах хоће, а затим тај и тај“, и сличне изразе у којима се наглашава да степен свих осталих долази после Узвишеног Аллаха.
  3. Потврда Аллаховог хтења и хтења створења. Но, хтење створења је подређено хтењу Узвишеног.
  4. Забрањено је учинити хтење створења равним Аллаховом хтењу, па макар пуким изразом.
  5. Уколико неко има уверење да је свеопште хтење роба на истом степену као Аллахово или ако има уверење да роб поседује хтење независно о Аллаховом, то је велики ширк. Међутим, ако нема такво уверење, већ само израз, онда је то мали ширк.