حديث: да када би Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, клањао, растављао би руке од тела да би му се указивала белина испод пазуха
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَالِكٍ ابْنِ بُحَيْنَةَ رضي الله عنه:
أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا صَلَّى فَرَّجَ بَيْنَ يَدَيْهِ حَتَّى يَبْدُوَ بَيَاضُ إِبْطَيْهِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 390]
المزيــد ...
Преноси се од Абдуллаха б. Малика б. Бухајна, Аллах био задовољан њиме,
да када би Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, клањао, растављао би руке од тела да би му се указивала белина испод пазуха.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 390]
Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, чинио сеџду, раширио би руке одвајајући их од тела, попут крила, тако да би му се видела боја коже испод пазуха. Овим се жели указати на то колико би Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, удаљио руке од тела приликом чињења сеџде.
من فوائد الحديث
- Препоручљиво је практиковати овај положај приликом сеџде што подразумева размак између руку и тела.
- Особи која обавља намаз иза имама и која би узнемирила својим ширењем руку онога до себе, то јој није препоручено.
- У ширењу руку приликом сеџде постоје многе мудрости и користи, од којих су:
- - Показивање воље и жеље за намазом.
- - Када се ослоните на све делове тела током сеџде, сваки део узима свој удео у ибадету.
- - Неки кажу да је мудрост у томе што је то ближе понизности, омогућавајући челу и носу да се више причврсте за тло.
- - Сваки екстремитет тако добија своју посебност.