حديث: „Шкртица је онај у чијем присуству будем споменут, па на мене не донесе салават“.

عَنِ الحُسَينِ بنِ عَلِيٍّ بنِ أَبِي طَالِبٍ رضي الله عنهما قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«الْبَخِيلُ مَنْ ذُكِرْتُ عِنْدَهُ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيَّ».
[صحيح] - [رواه الترمذي والنسائي في الكبرى وأحمد] - [السنن الكبرى للنسائي: 8046]

Од Хусејна бин Алијје бин Еби Талиба, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Шкртица је онај у чијем присуству будем споменут, па на мене не донесе салават“.
[صحيح] - - [السنن الكبرى للنسائي - 8046]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упозорио је на изостављање салавата (речи којима се благослови) на њега приликом спомињања његовог имена, надимка или описа. Рекао је: „Шкртица је онај у чијем присуству будем споменут, а он на мене не донесе салават.“ Ово је из више разлога:
Први разлог: то је шкртост на нечему што човека ништа не кошта, не троши иметак, нити захтева икакав напор.
Други разлог: ускраћује самом себи награду за доношење салавата на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јер тиме што се суздржи од доношења салавата, не извршава ни обавезу која му је наређена и којом би постигао награду.
Трећи разлог: доношење салавата представља испуњавање са дела права Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, које има код нас. Он је тај који нас је подучио, упутио и позвао Аллаху, те нам доставио Објаву и шеријат (верозакон). Он је, након Аллахове милости, разлог наше упуте. Онај ко не доноси салават на њега, ускраћује себи награду и занемарује право Посланика, које је једно од најосновнијих права која му припадају.

من فوائد الحديث

1. Изостављање доношења салавата на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, знак је шкртости.
2. Доношење салавата на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једно је од најбољих дела и ибадета у сваком времену, а посебно се наглашава када се спомене његово име.
3. Невеви је рекао: „Када се доноси салават на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, треба спојити између салавата (благослова) и селама, и не ограничити се само на једно од њих. Дакле, не треба рећи само: „Аллахов благослов на њега“ или само „Нека је мир на њега“.
4. Рекао је Ебул-Алијете, тумачећи ајет: „Заиста Аллах и Његови анђели доносе салават на Посланика“, каже: „Аллахов салават на Његовог Посланика јесте Његова похвала о њему, док је салават од анђела и људи – дова.“
5. Халими је рекао: „Значење дове (Аллаху, донеси салават на Мухаммеда) јесте: Аллаху, уздигни га на овоме свету – његов углед, веру и шеријат, а на ахирету (будућем свету) – тиме што ћеш му омогућити шефа'ат (заговорништво) за његов уммет, обилно га наградити, истакнути његову вредност пред првим и последњим генерацијама, стављајући га на Часно место, те му дати предност над свим.“