حديث: „Ко одузме право муслимана лажно се заклињући, Аллах ће му Ватру учинити обавезном казном и забранити му улазак у Рај.“ Човек га је упитао: „Чак и ако је нешто безначајно, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Чак и ако је то грана (арак) дрвета.“

عن أَبِي أُمَامَةَ إِياسِ بنِ ثَعْلَبَةَ الحَارِثِيِّ رضي الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَنِ اقْتَطَعَ حَقَّ امْرِئٍ مُسْلِمٍ بِيَمِينِهِ، فَقَدْ أَوْجَبَ اللهُ لَهُ النَّارَ، وَحَرَّمَ عَلَيْهِ الْجَنَّةَ» فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ: وَإِنْ كَانَ شَيْئًا يَسِيرًا يَا رَسُولَ اللهِ؟ قَالَ: «وَإِنْ قَضِيبًا مِنْ أَرَاكٍ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 137]

Ебу Умама Ијас ибн Са'лаба ел-Хариси, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:
„Ко одузме право муслимана лажно се заклињући, Аллах ће му Ватру учинити обавезном казном и забранити му улазак у Рај.“ Човек га је упитао: „Чак и ако је нешто безначајно, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Чак и ако је то грана (арак) дрвета.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 137]

الشرح

Посланик, алејхисселам, упозорио је на лажно заклињање Аллахом, свесно и намерно, с циљем да се одузме право другог муслимана. За такав поступак казна је Џехеннем (Пакао) и ускраћивање уласка у Џеннет (Рај), што га чини једним од великих греха. Човек је упитао: „О, Аллахов Посланиче, чак и ако је ствар због које се заклиње нешто безначајно?“ Посланик, алејхисселам, је одговорио: „Чак и ако је то само гранчица мисвака (узета са дрвета арак).“

من فوائد الحديث

1. Упозорење на одузимање туђих права и подстицај да се та права врате њиховим власницима, ма колико мала она била. Погрешна пресуда судије не даје право човеку да узме оно што му не припада.
2. Имам ен-Невеви је рекао: „Строга забрана одузимања права муслимана, било да се ради о малом или великом праву, јер је Посланик, алејхисселам, рекао: ‘Чак и ако је то само гранчица.’“
3. Имам ен-Невеви је рекао: „Ова казна важи за онога ко је одузео право муслимана и умро, а није се покајао. Међутим, ако се покаје, осети жаљење за свој поступак, врати право власнику и добије његов опрост, а затим чврсто одлучи да се не врати таквом поступку, грех му је опроштен.“
4. Kaди Ијад је рекао: „Спомињање муслимана је зато што што се њима обраћао, али то не значи да се овај пропис не односи на немуслимане. Исто правило важи и за њих.“
5. Имам ен-Невеви је рекао: „Лаж је преношење информација које нису у складу са стварности, било намерно или из незнања, без обзира да ли се односи на прошлост или будућност.“