حديث: „Роб је најближи своме Господару док је на сеџди (спустити чело на тло приликом молитве), па упућујте што више

عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:
«أَقْرَبُ مَا يَكُونُ الْعَبْدُ مِنْ رَبِّهِ وَهُوَ سَاجِدٌ، فَأَكْثِرُوا الدُّعَاءَ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 482]

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Роб је најближи своме Господару док је на сеџди (спустити чело на тло приликом молитве), па упућујте што више."
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 482]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису појашњава да је човек најближи своме Господару у тренутку када чини сеџду услед тога што најчаснији део свога тела ставља на земљу, понизно и скрушено се покоравајући Узвишеном Аллаху.
Поред тога, Посланик нас упућује да што више упућујемо дову док смо на сеџди. На тај начин човек исказује скрушеност Узвишеном, речју и делом.