حديث: „Не припада нама онај ко се удара по образима, цепа одећу и нариче као у џахилијету (паганском добу)“.
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَيْسَ مِنَّا مَنْ لَطَمَ الخُدُودَ، وَشَقَّ الجُيُوبَ، وَدَعَا بِدَعْوَى الجَاهِلِيَّةِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 1294]
المزيــد ...
Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Не припада нама онај ко се удара по образима, цепа одећу и нариче као у џахилијету (паганском добу)“.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 1294]
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је забранио и упозорио на неке радње које практикују људи из доба незнања (џахилијета), па је рекао: Није од нас (не припада нама):
Прво: Онај ко се удара по образима, при чему се посебно спомиње образ јер је то најчешће у таквим ситуацијама; међутим, ударање других делова лица такође спада под забрану.
Друго: Цепање одеће кроз коју се ставља глава услед велике узнемирености.
Треће: Употреба речи и израза из времена паганства, попут дове за пропаст, нарицања, оплакивања и друге.
من فوائد الحديث
- Ова претња у хадису указује на то да су ова дела међу великим гресима.
- Обавеза је имати стрпљење у случају несреће, као што је и забрањено изражавати незадовољство због болне судбине које је одредио Узвишени Аллах. Ово незадовољство не сме се иксазивати кроз тужаљке, оплакивања, бријања главе, цепање одеће или сличном.
- Забрана опонашања обичаја незналица у стварима које нису одобрене шеријатом.
- Нема сметње у осећају туге и плакању, јер то не противречи стрпљењу у вези са Аллаховим одредбама. То је заправо милост коју је Узвишени Аллах усадио у срца родбине и вољених.
- Муслиман треба бити задовољан Аллаховим одредбама; ако није задовољан, онда му је обавезно стрпљење.
التصنيفات
المزيد
- حديث: да је неки човек упитао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „@Шта мислиш, ако бих клањао прописане молитве, постео рамазан, сматрао халал ствари дозвољеним, а харам (оно што је забрањено) забрањеним*, а затим ништа на то не бих додао, да ли бих ушао у Рај?” Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је рекао: „Да!” А он рече: „Тако ми Аллаха, на то нећу ништа додати.”
- حديث: „Једног дана, док смо седели код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појави се човек у сасвим белом оделу, изразито црне косе, без трагова путовања на себи и нико од нас га није познавао. Седе до Аллаховог Посланика и прислони своја колена уз његова, своје руке спусти на бутине и рече: ‘О Мухаммеде, обавести ме шта је ислам!?’ Аллахов Посланик му рече: ‘@Ислам је да сведочиш да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов посланик; да обављаш молитву, дајеш зекат, постиш месец рамазан и да обавиш хаџ (ходочашће у Меки), ако будеш у могућности.*’ Тада рече непознати човек: ‘Истину си рекао!’" Омер каже: „Ми се зачудисмо, пита га, а затим му потврђује?" „Након тога човек поново упита: 'Обавести ме шта је то иман (веровање)!?’ Аллахов Посланик, одговори: ‘Иман је да верујеш у Аллаха, у Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан, и да верујеш у Аллахову одредбу, доброг и лошег.’ Човек опет рече: ‘Истину си рекао!' Затим опет рече: 'Обавести ме шта је одличност у веровању (ихсан)!?’ Аллахов Посланик му одговори: ‘Одличност у веровању (ихсан, перфекционизам) је да робујеш Аллаху као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш Он тебе види.’ ‘Обавести ме када ће бити Судњи дан.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Онај кога питаш о томе не зна ништа више од оног који пита.’ Непознати човек упита: ‘Па обавести ме о предзнацима Судњег дана.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Предзнаци Судњег дана су: да робиња роди себи господарицу, и да видиш голе, босе и сиромашне чобане како се надмећу у градњи високих зграда.’ Омер каже: ‘Затим непознати човек оде, а ја се мало задржах и Аллахов Посланик ме упита: ‘Омере, знаш ли ко је био онај човек!?’ Ја рекох: ‘Аллах и Његов Посланик то најбоље знају.’ Он онда рече: ’То је био анђео Џибрил (Габријел), дошао је да вас подучи вашој вери.'”
- حديث: да је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „@О Моји робови, Ја Сам Себи насиље забранио, а забранио Сам га и међу вама, па немојте га међусобно чинити*. О Моји робови, сви сте ви залутали, осим онога кога Ја упутим, па тражите од Мене упуту, Ја ћу вас упутити. О Моји робови, сви сте ви гладни, осим онога кога Ја нахраним, па од Мене тражите да вас нахраним, Ја ћу вас нахранити. О Моји робови, сви сте ви неодевени, осим онога кога Ја оденем, па од Мене тражите да вас оденем, Ја ћу вас оденути. О Моји робови, ви дању и ноћу грешите, а Ја Сам онај који све грехе прашта, па од Мене тражите да вам опростим, Ја ћу вам опростити. О Моји робови, ви никада не можете доћи до онога чиме бисте Мени штету нанели, па да Ми је нанесете, нити икада можете доћи до онога што ће Мени корист донети, па да Ми је донесете. О Моји робови, када би сви људи и џини, од првог до последњег, били толико богобојазни као најбогобојазнији међу вама, то не би нимало увећало Моју власт. О робови Моји, када би сви људи и џини, од првог до последњег, били толико покварени, као што је најпокваренији међу вама, то ништа не би умањило Моју власт! О робови Моји, када би се сви људи и џини, од првог до последњег, окупили на једном месту, па од Мене затражили све што желе, а затим Ја сваком од њих дао оно што је тражио, то не би умањило оно што Ја поседујем ни онолико колико би умочена игла у море умањила воду! О робови Моји, све зависи од тога шта сте урадили, у Мене је сачувано и пребројано све и Ја ћу по заслугама наградити. Према томе, ко нађе добро и награду нек Аллаху захвали, а ко нађе казну и зло, нека не кори никога другог осим самога себе.
- حديث: "Узвишени Аллах даје времена неправеднику, али када га ухвати неће му моћи измаћи*.' Након тога, Посланик је проучио ајет: „Ето, тако Господар твој кажњава села и градове који су неправедни били. Кажњавање његово је заиста болно и страшно.”[Худ, 102]
- حديث: "Није од нас онај ко сам ради дела проистекла из сујеверја или неког задужи да за њега то уради, онај ко прориче и онај коме се прориче, онај ко прави сихр (црна магија) и онај коме се прави* и онај ко прави чворове. Ко оде гатару и поверује у оно што му каже, починио је неверство у оно што је објављено Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега.”
- حديث: "Ко оде гатару и пита га о нечему, неће му бити примљен намаз четрдесет дана.“
- حديث: да су неки људи упитали Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о пророцима, па им је рекао: "Они не поступају исправно.“ Они ће на то: "Аллахов Посланиче, но они понекад кажу нешто што се испостави да је тачно.“ "@То је реч истине коју ухвати шејтан па је пренесе пророку који затим на њу дода стотину лажи“, одговори Посланик.