حديث: да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био стиднији од девице у њеној одаји. Када би видео нешто што му се не би свидело, ми бисмо то приметили на његовом лицу

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الخُدْرِيِّ رضي الله عنه قَالَ:
كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَشَدَّ حَيَاءً مِنَ العَذْرَاءِ فِي خِدْرِهَا، فَإِذَا رَأَى شَيْئًا يَكْرَهُهُ عَرَفْنَاهُ فِي وَجْهِهِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6102]

Од Ебу Се'ида ел-Худрија, Аллах био задовољан њиме, се преноси
да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био стиднији од девице у њеној одаји. Када би видео нешто што му се не би свидело, ми бисмо то приметили на његовом лицу.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6102]

الشرح

Ебу Се'ид ел-Худри, Аллах био задовољан њиме, нас обавештава да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био стиднији од младе девице која се није удала, није имала додира са мушкарцима и која је сакривена у кући. Посланик је био толико стидан да би му се израз лица променио када би видео нешто што му је било мрско. Не би ни проговорио, а асхаби би већ знали да му се то није свидело услед израза лица.