حديث: „Сребро за злато је камата, осим на лицу места (из руке у руку); пшеница за пшеницу је камата, осим на лицу места; јечам за јечам је камата осим на лицу места, и датуле за датуле је камата, осим на лицу места.“’

عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ أَنَّهُ قَالَ: أَقْبَلْتُ أَقُولُ مَنْ يَصْطَرِفُ الدَّرَاهِمَ؟ فَقَالَ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللهِ وَهُوَ عِنْدَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ رضي الله عنهما: أَرِنَا ذَهَبَكَ، ثُمَّ ائْتِنَا، إِذَا جَاءَ خَادِمُنَا، نُعْطِكَ وَرِقَكَ، فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ: كَلَّا، وَاللهِ لَتُعْطِيَنَّهُ وَرِقَهُ، أَوْ لَتَرُدَّنَّ إِلَيْهِ ذَهَبَهُ، فَإِنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«الْوَرِقُ بِالذَّهَبِ رِبًا، إِلَّا هَاءَ وَهَاءَ، وَالْبُرُّ بِالْبُرِّ رِبًا، إِلَّا هَاءَ وَهَاءَ، وَالشَّعِيرُ بِالشَّعِيرِ رِبًا، إِلَّا هَاءَ وَهَاءَ، وَالتَّمْرُ بِالتَّمْرِ رِبًا، إِلَّا هَاءَ وَهَاءَ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 1586]

Преноси се од Малика бин Евс бин ел-Хадесана да је рекао: "Упитао сам: 'Ко жели заменити дирхеме (сребрњаке)?' Тада Талха бин Убејдуллах, који је био код Омера бин Ел-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, рече: 'Покажи нам своје злато, а потом дођи, када стигне наш слуга, па ћемо ти дати сребро.' Омер бин Ел-Хаттаб тада рече: 'Не, тако ми Аллаха, даћеш му његово сребро, или ћеш му вратити његово злато, јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Сребро за злато је камата, осим на лицу места (из руке у руку); пшеница за пшеницу је камата, осим на лицу места; јечам за јечам је камата осим на лицу места, и датуле за датуле је камата, осим на лицу места.“’
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 1586]

الشرح

Таби'ин Малик бин Евс преноси да је имао златне динаре (златнике) које је желео заменити за сребрне дирхеме (сребрњаке). Тада му је Талха бин Убејдуллах, Аллах био задовољан њиме, рекао: ‘Дај нам своје динаре да их погледамо!’ Након што се одлучио на куповину, рекао му је: ‘Дођи код нас кад наш слуга стигне, па ћемо ти дати сребрне дирхеме.’ Омер бин ел-Хаттаб, Аллах био задовољан њиме, био је присутан на том скупу, те је осудио ову врсту трговине. Заклео је Талху Аллахом да, или одмах дадне сребро, или да врати злато које је узео. Потом је објаснио разлог тога, рекавши да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, споменуо да продаја сребра за злато или обрнуто мора бити извршена одмах, јер у супротном, то би била камата и неважећа купопродаја. Злато се не сме продавати за сребро, нити сребро за злато, осим из руке у руку, тј. да се роба преузме одмах. Такође, пшеница се не сме продавати за пшеницу, јечам за јечам, датуле за датуле, осим једнаком количином, вагањем или мерењем, из руке у руку, и не сме се продавати ништа од тога унапред, нити се смеју разићи пре узимања робе.

من فوائد الحديث

1. У овом хадису спомиње се пет врста робе: злато, сребро, пшеница, јечам и датуле. Ако се трговина одвија истом врстом робе, потребна су два услова да би трговина била исправна: предаја робе на месту склапања уговора и једнакост у тежини, као на пример, злато за злато. У противном, ради се о камати повећања (ар. риба ел-фадл). Ако се ради о различитим врстама робе, као што је трговина сребром за пшеницу, довољан је један услов за ваљаност уговора, а то је да се новац преда одмах на месту склапања уговора. У противном, ради се о камати одгоде (ар. риба ен-неси'е).
2. Под појмом „место склапања уговора“ мисли се на место где се обавља купопродаја, било да се седи, креће или јаше (вози). Појам „раздвајање“ односи се на оно што се уобичајено сматра раздвајањем међу људима, према друштвеним нормама и обичајном праву.
3. Забрана споменута у хадису обухвата све врсте злата, било да је ковано или не, као и све врсте сребра, било ковано или нековано. То значи да правила о непосредној замени и једнакости у тежини важе за све облике злата и сребра, без обзира на њихов облик или стање.
4. Савремени новац подлеже истим правилима као и трговина златом за сребро. Ако желите заменити једну валуту за другу, попут саудијског ријала за дирхем (валута у Уједињеним Арапским Емиратима), дозвољена је разлика у вредности, све док се обе стране слажу. Међутим, новац мора бити предат одмах на месту склапања уговора, иначе трговина постаје неважећа и сматра се каматом (ар. риба), што је строго забрањено.
5. Каматни послови нису дозвољени, а њихов уговор је неважећи, чак и ако се обе стране сложе. Ислам штити права појединца и друштва, чак и када се појединац одрекне тих права.
6. Наређивање добра и спречавање зла је обавеза свакоме ко има способност да то учини.
7. Приликом спречавања зла, вежно је навести доказ, као што је то урадио Омер бин ел-Хаттаб, Аллах био задовољан њиме.