عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«كُلُّ أُمَّتِي مُعَافًى إِلَّا المُجَاهِرِينَ، وَإِنَّ مِنَ المُجَاهَرَةِ أَنْ يَعْمَلَ الرَّجُلُ بِاللَّيْلِ عَمَلًا، ثُمَّ يُصْبِحَ وَقَدْ سَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ، فَيَقُولَ: يَا فُلاَنُ، عَمِلْتُ البَارِحَةَ كَذَا وَكَذَا، وَقَدْ بَاتَ يَسْتُرُهُ رَبُّهُ، وَيُصْبِحُ يَكْشِفُ سِتْرَ اللَّهِ عَنْهُ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6069]
المزيــد ...
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
"Свим мојим следбеницима ће бити опроштено, само не онима који грехе јавно чине. У јавно чињење греха спада то да човек преко ноћи нешто уради, а ујутро, након што му је то Аллах покрио, некога зовне и каже: ‘Синоћ сам урадио то и то’, тако да заноћи прекривен заштитом свога Господара, а осване скидајући Аллахову заштиту са себе.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6069]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да се за муслимана грешника треба надати да ће му Узвишени опростити осим ако се ради о ономе ко јавно истиче грехе. Такав, услед бахатости и бесрамности, не заслужује опрост. Када је ноћ, он почини грех, па га ујутро разглашава, иако му га је Узвишени прекрио.