+ -

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ:
«كُلُّ أُمَّتِي مُعَافًى إِلَّا المُجَاهِرِينَ، وَإِنَّ مِنَ المُجَاهَرَةِ أَنْ يَعْمَلَ الرَّجُلُ بِاللَّيْلِ عَمَلًا، ثُمَّ يُصْبِحَ وَقَدْ سَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ، فَيَقُولَ: يَا فُلاَنُ، عَمِلْتُ البَارِحَةَ كَذَا وَكَذَا، وَقَدْ بَاتَ يَسْتُرُهُ رَبُّهُ، وَيُصْبِحُ يَكْشِفُ سِتْرَ اللَّهِ عَنْهُ».

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 6069]
المزيــد ...

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
"Свим мојим следбеницима ће бити опроштено, само не онима који грехе јавно чине. У јавно чињење греха спада то да човек преко ноћи нешто уради, а ујутро, након што му је то Аллах покрио, некога зовне и каже: ‘Синоћ сам урадио то и то’, тако да заноћи прекривен заштитом свога Господара, а осване скидајући Аллахову заштиту са себе.“

[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 6069]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да се за муслимана грешника треба надати да ће му Узвишени опростити осим ако се ради о ономе ко јавно истиче грехе. Такав, услед бахатости и бесрамности, не заслужује опрост. Када је ноћ, он почини грех, па га ујутро разглашава, иако му га је Узвишени прекрио.

الترجمة: الإنجليزية الأوردية Spanish الإندونيسية الأيغورية البنغالية الفرنسية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Tamil Thai بشتو Assamese Albanian السويدية الأمهرية الهولندية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية Yoruba الليتوانية الدرية الصومالية Kinyarwanda الرومانية المجرية التشيكية الموري Malagasy Oromo Kannada الولوف الأوكرانية الجورجية
عرض الترجمات

من فوائد الحديث

  1. Јако је ружно јавно истицати чињење греха након што их Узвишени Аллах сакрије човеку.
  2. Ширење неморала међу верницима спада у јавно чињење греха.
  3. Коме Узвишени Аллах прекрије грехе на овом свету, прекриће му их и на будућем свету. Ово је вид Аллахове милости према Његовим робовима.
  4. Ко буде искушан чињењем греха, нека се потруди да их не истиче јавно и нека се за њих покаје.
  5. Јако је опасно јавно чинити грехе. Такви људи свесно пропуштају прилику да им се опрости.