حديث: „Неће нико покрити (сакрити ману) другог човека на овом свету, а да га Аллах неће покрити (сакрити ману) на Судњем дану.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَا يَسْتُرُ عَبْدٌ عَبْدًا فِي الدُّنْيَا إِلَّا سَتَرَهُ اللهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2590]

Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао:
„Неће нико покрити (сакрити ману) другог човека на овом свету, а да га Аллах неће покрити (сакрити ману) на Судњем дану.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2590]

الشرح

Посланик, нека су на њега мир и благослов, објашњава да ниједан муслиман неће сакрити (покрити) свог брата муслимана у било којој ствари, а да га Узвишени Аллах неће покрити на Судњем дану. Награда је сразмерна делу, а Божије покривање односи се на скривање његових мана и грехова од ширења међу људима на Судњем дану, или чак и то да му не буду поменути и да не буде за њих позван на одговорност.

من فوائد الحديث

1. Прописано је прикрити грех муслимана, уз обавезу да му се то осуди, да му се упути савет и да се уплаши Божијом казном. Међутим, ако је та особа од оних који чине зло, шире неред и отворено се поносе својим гресима и пороцима, не треба их прикривати. Скривање њихових поступака их само охрабрује да наставе у гресима. У том случају, њихова дела треба пријавити властима, чак и ако то укључује спомињање њихових имена, јер они отворено чине пороке и грехе.
2. Подстицање на прикривање грешака других.
3. Једна од користи прикривања (греха) је давање прилике грешнику да преиспита себе и покаје се пред Богом. Јер, јавно објављивање мана и недостатака води ширењу неморала, квари друштвену атмосферу и подстиче друге људе да их почине.