عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رضي الله عنهما قَالَ:
مَرَّ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِقَبْرَيْنِ، فَقَالَ: «إِنَّهُمَا لَيُعَذَّبَانِ، وَمَا يُعَذَّبَانِ فِي كَبِيرٍ، أَمَّا أَحَدُهُمَا فَكَانَ لاَ يَسْتَتِرُ مِنَ البَوْلِ، وَأَمَّا الآخَرُ فَكَانَ يَمْشِي بِالنَّمِيمَةِ» ثُمَّ أَخَذَ جَرِيدَةً رَطْبَةً، فَشَقَّهَا نِصْفَيْنِ، فَغَرَزَ فِي كُلِّ قَبْرٍ وَاحِدَةً، قَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ، لِمَ فَعَلْتَ هَذَا؟ قَالَ: «لَعَلَّهُ يُخَفِّفُ عَنْهُمَا مَا لَمْ يَيْبَسَا».
المزيد
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао:
"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једне прилике прошао поред два гроба, па је рекао:
‘Ова двојица се кажњавају, али не због нечега великог. Један се кажњава због тога што није водио рачуна о мокраћи, а други због оговарања.’ Затим је узео свежу палмину грану, преполовио је и забио у оба гроба по једну половину.“ Асхаби упиташе: "О Аллахов Посланиче, зашто си то урадио?“ "Како би им се олакшало док се не осуше“, рече им Посланик.
