حديث: ‘Нисам вас заклео због сумње у вас, него зато што ми је дошао (анђео) Габријел (Џибрил) и рекао да се Аллах поноси вама пред анђелима.’“

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَ: خَرَجَ مُعَاوِيَةُ عَلَى حَلْقَةٍ فِي الْمَسْجِدِ، فَقَالَ: مَا أَجْلَسَكُمْ؟ قَالُوا: جَلَسْنَا نَذْكُرُ اللهَ، قَالَ آللَّهِ مَا أَجْلَسَكُمْ إِلَّا ذَاكَ؟ قَالُوا: وَاللهِ مَا أَجْلَسَنَا إِلَّا ذَاكَ، قَالَ: أَمَا إِنِّي لَمْ أَسْتَحْلِفْكُمْ تُهْمَةً لَكُمْ، وَمَا كَانَ أَحَدٌ بِمَنْزِلَتِي مِنْ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَقَلَّ عَنْهُ حَدِيثًا مِنِّي:
وَإِنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَرَجَ عَلَى حَلْقَةٍ مِنْ أَصْحَابِهِ، فَقَالَ: «مَا أَجْلَسَكُمْ؟» قَالُوا: جَلَسْنَا نَذْكُرُ اللهَ وَنَحْمَدُهُ عَلَى مَا هَدَانَا لِلْإِسْلَامِ، وَمَنَّ بِهِ عَلَيْنَا، قَالَ: «آللَّهِ مَا أَجْلَسَكُمْ إِلَّا ذَاكَ؟» قَالُوا: وَاللهِ مَا أَجْلَسَنَا إِلَّا ذَاكَ، قَالَ: «أَمَا إِنِّي لَمْ أَسْتَحْلِفْكُمْ تُهْمَةً لَكُمْ، وَلَكِنَّهُ أَتَانِي جِبْرِيلُ فَأَخْبَرَنِي أَنَّ اللهَ عَزَّ وَجَلَّ يُبَاهِي بِكُمُ الْمَلَائِكَةَ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2701]

Ебу Се'ид, Аллах био задовољан њиме, приповеда: ,,Муавија, Аллах био задовољан њиме, једном је приликом дошао у џамију, где је затекао људе у халки (кружоцима) и упитао их: ‘Шта вас је окупило?’ ‘Сакупили смо се да спомињемо Аллаха’, одговорили су они, а он је рекао: ‘Тако вам Аллаха, зар се ни због чега другог нисте сакупили?!’ ‘Само смо се због тога окупили!’, рекли су они, а он је онда казао: ‘Нисам вас заклео због тога што имам сумњу, јер нико ко је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био тако близак као ја, не преноси мање хадиса од мене.’“
једном приликом Посланик је затекао своје асхабе у халки и упитао их: ‘Шта вас је окупило?’, на што су рекли: ‘Окупили смо се да спомињемо Аллаха, да Му захваљујемо што нас је упутио у ислам и што нам га је дао као благодат!’ ‘Тако вам Аллаха, зар се ни због чега другог нисте окупили?’, упитао је он. ‘Аллаха нам, само због тога смо се окупили!’, одговорили су они, а он је рекао: ‘Нисам вас заклео због сумње у вас, него зато што ми је дошао (анђео) Габријел (Џибрил) и рекао да се Аллах поноси вама пред анђелима.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2701]

الشرح

Муавија, Аллах био задовољан њиме, једном је приликом дошао у џамију, где је затекао људе у халки, те их је упитао о разлогу њиховог окупљања. Они су му одговорили да су се окупили ради спомињања и величања Аллаха. Он је од њих затражио да се закуну Аллахом да су се сакупили само ради тога и ни због чега другог. Они су му се заклели, а он је рекао: "Нисам вас заклео Аллахом оптужујући вас и сумњајући у вашу искреност.“ Потом их је обавестио о своме положају код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јер је Умму Хабиба, његова сестра била супруга Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као и због тога што је био писар Објаве. Упркос томе, он је пренео мало хадиса. Испричао им је да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном изашао из своје куће и затекао их у скупини како спомињу Аллаха и захваљују Му на благодати ислама. Тада је поступио исто као што је поступио и Муавија са својим друговима, тражећи да се закуну. Потом их је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио о разлогу његовог питања и тражења да се закуну. Наиме, дошао му је мелек Габријел казавши да се Узвишени Аллах поноси код анђела са овим људима, износећи вредност њиховог дела и хвалећи их пред њима.