عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ:
قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِعَمِّهِ: «قُلْ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، أَشْهَدُ لَكَ بِهَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ»، قَالَ: لَوْلَا أَنْ تُعَيِّرَنِي قُرَيْشٌ، يَقُولُونَ: إِنَّمَا حَمَلَهُ عَلَى ذَلِكَ الْجَزَعُ لَأَقْرَرْتُ بِهَا عَيْنَكَ. فَأَنْزَلَ اللهُ: {إِنَّكَ لا تَهْدِي مَنْ أَحْبَبْتَ وَلَكِنَّ اللهَ يَهْدِي مَنْ يَشَاءُ } [القصص: 56].
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 25]
المزيــد ...
Преноси Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме,
да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казао свом стрицу: „Реци: ‘нема истинског бога мимо Аллаха’, речи са којима ћу се заузимати за тебе на Судњем дану.” Стриц му рече: „Да ми неће племе Курејш приговарати говорећи: ‘На то га је само жалост навела’, обрадовао бих те са њима.” Узвишени је поводом тога објавио: ,,Ти, заиста, не можеш дати Упуту коме би ти волео, јер Аллах упућује кога Он хоће, и Он најбоље зна оне који ће Упуту следити.” (Ел-Касас, 56.)
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 25]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је замолио свога стрица Ебу Талиба у смртним мукама да изговори: „Нема истинског бога мимо Аллаха”, како би се тиме заузео за њега на Судњем дану. Међутим, он то није прихватио бојећи се да ће га Курејш грдити говорећи: „Он је примио ислам само због страха од смрти и слабости!” Осим тога, казао је Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Да није тога, унио бих ти радост у срце са тим сведочењем и испунио бих ти жељу.” Узвишени Господар је тада објавио ајет у којем назначава да Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, не може никоме да подари упуту. То само Аллах може и нико други, а Посланик може само да људима појашњава и да их подучава истини.