عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا:
أَنَّ نَاسًا مِنْ أَهْلِ الشِّرْكِ، كَانُوا قَدْ قَتَلُوا وَأَكْثَرُوا، وَزَنَوْا وَأَكْثَرُوا، فَأَتَوْا مُحَمَّدًا صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالُوا: إِنَّ الَّذِي تَقُولُ وَتَدْعُو إِلَيْهِ لَحَسَنٌ، لَوْ تُخْبِرُنَا أَنَّ لِمَا عَمِلْنَا كَفَّارَةً، فَنَزَلَ {وَالَّذِينَ لا يَدْعُونَ مَعَ اللهِ إِلَهًا آخَرَ وَلا يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللهُ إِلا بِالْحَقِّ وَلا يَزْنُونَ}[الفرقان: 68]، وَنَزَلَت: {قُلْ يَا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَى أَنْفُسِهِمْ لا تَقْنَطُوا مِنْ رَحْمَةِ اللهِ} [الزمر: 53].
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4810]
المزيــد ...
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси
да су неки многобошци много људи, те да су пуно чинили блуд, а затим су дошли посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекли му: "Оно чему нас позиваш је добро, али кад би нас обавестио да се за оно што смо урадили можемо откупити!“, па је објављен ајет: "И они који мимо Аллаха другог бога не моле, и који, оне које је Аллах забранио, не убијају, осим кад се на то има право, и који не блудниче...“ [Ел-Фуркан, 68.], а такође је објављено и: "Реци: ‘О робови Моји, који сте против себе у гресима претеривали, не губите наду у Аллахову милост!’“[Ез-Зумер, 53.]
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4810]
Неки су многобошци, који су много убистава и прељуба починили, дошли Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су га упитали: "Ислам и његова учења у која нас позиваш, то је нешто лепо. Међутим, шта ћемо са многобоштвом и великим гресима које смо чинили, има ли за њих какав искуп?“
Након тога, ова два ајета су објављена, а у њима нас Узвишени обавештава да од људи прихвата покајање без обзира колике и какве грехе починили. Да то није тако, они би наставили са неверством и грешењем и не би ушли у ову веру.