عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا:
أَنَّ نَاسًا مِنْ أَهْلِ الشِّرْكِ، كَانُوا قَدْ قَتَلُوا وَأَكْثَرُوا، وَزَنَوْا وَأَكْثَرُوا، فَأَتَوْا مُحَمَّدًا صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالُوا: إِنَّ الَّذِي تَقُولُ وَتَدْعُو إِلَيْهِ لَحَسَنٌ، لَوْ تُخْبِرُنَا أَنَّ لِمَا عَمِلْنَا كَفَّارَةً، فَنَزَلَ {وَالَّذِينَ لا يَدْعُونَ مَعَ اللهِ إِلَهًا آخَرَ وَلا يَقْتُلُونَ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللهُ إِلا بِالْحَقِّ وَلا يَزْنُونَ}[الفرقان: 68]، وَنَزَلَت: {قُلْ يَا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَى أَنْفُسِهِمْ لا تَقْنَطُوا مِنْ رَحْمَةِ اللهِ} [الزمر: 53].
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4810]
المزيــد ...
Ибн Абас, радијаллаху анху, пренесува
дека една група многубошци (мушрици) кои убивале многу, и извршувале блуд во голема мера, дошле кај Аллаховиот Пратеник, салаллаху алејхи ве селем, и рекле:
„Она што го говориш и кон што повикуваш е убаво. Ако би можел да ни кажеш дали има искупување (кефарет) за она што го имаме направено?“
Тогаш беше објавен ајетот:
„И тие кои покрај Аллах на друг бог не му се молат, и кои не убиваат душа што Аллах ја забранил, освен со право, и кои не прават блуд...“
(Ел-Фуркан, 68)
И исто така беше објавен ајетот:
„Кажи: ,О робови Мои кои против себеси во гревовите претерувавте, не губете надеж во Аллаховата милост.‘“
(Ез-Зумер, 53)
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4810]
Група многубошците, кои претходно сториле многу убиства и блуд, дошле кај Аллаховиот Пратеник, салаллаху алејхи ве селем, и го прашале:
„Она на што повикуваш од исламот и неговите учења е нешто убаво. Но, каква е нашата состојба со она што го сторивме – со многубоштвото и големите гревови? Дали има искупување (кефарет) за тоа?“
Тогаш беа објавени двата ајета, со кои Аллах го прифати покајанието на луѓето, и покрај нивните бројни и големи гревови.
Ако не беше оваа можност за покајание, тие ќе продолжеа во своето неверие и зулум, и никогаш немаше да влезат во оваа вера.