حديث: ‘Посланик, алејхисселам, рече ми: ‘Рекла си нешто што би променило боју мора да се с њиме помеша.’

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المؤْمنينَ رَضيَ اللهُ عنها قَالَت:
قُلْتُ لِلنَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: حَسْبُكَ مِنْ صَفِيَّةَ كَذَا وَكَذَا، -قَالَ أَحدُ الرُّوَاةِ: تَعْنِي قَصِيرَةً- فَقَالَ: «لَقَدْ قُلْتِ كَلِمَةً لَوْ مُزِجَتْ بِمَاءِ الْبَحْرِ لَمَزَجَتْهُ» قَالَتْ: وَحَكَيْتُ لَهُ إِنْسَانًا، فَقَالَ: «مَا أُحِبُّ أَنِّي حَكَيْتُ إِنْسَانًا وَأَنَّ لِي كَذَا وَكَذَا».
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وأحمد] - [سنن أبي داود: 4875]

Аиша, радијаллаху 'анха, казује:
„Једном сам рекла Веровеснику, алејхисселам: ‘Довољно ти је што је Сафија таква и таква!’ (Неки преносиоци хадиса су рекли: ‘Мислила је на то што је ниског раста.’) ‘Посланик, алејхисселам, рече ми: ‘Рекла си нешто што би променило боју мора да се с њиме помеша.’ И имитирала сам једног човека, а он рече: ‘Не бих имитирао некога макар ми се нудило то и то.’“
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي وأحمد] - [سنن أبي داود - 4875]

الشرح

Мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њом, рекла је Посланику, алејхисселам: „Довољно ти је од Сафије (мислећи на мајку верника, нека је Аллах задовољан њом) то што је ниска.“ Посланик, алејхисселам, јој рече: „Изговорила си реч која би, када би се помешала с морском водом, надвладала је, променила и покварила.“ Рекла је: „И имитирала сам једног човека као неко ко га омаловажава.“ Посланик, алејхисселам, рече: „Не бих желео да говорим о његовим манама, или да га имитирам, или да кажем нешто попут тога у омаловажавајућем смислу, макар ми било дато нешто велико од овог света.“

من فوائد الحديث

1. Упозорење и застрашивање од оговарања
2. Забрањено оговарање је имитирање људи у циљу омаловажавања и умањивања њихове вредности.
3. Описивање телесних мана је део оговарања.
4. Кади Ијад је рекао: „Мешање значи спајање и промену додавањем нечег другог. Значи када би оговарање било нешто што се меша с морем, променило његово природно стање, упркос величини мора, па како онда да не промени мала дела ако се са њима помеша.“
5. Указивање на неке проблеме који настају услед љубоморе међу иночама.
6. Посланик, алејхисселам, никада није одобравао зло.
7. Ништавност овосветских ужитака у односу на постизање Божијег задовољства.
8. Ислам је вера лепог морала, и наређује очување части, било то речима или делима, јер то изазива непријатељство и мржњу међу муслиманима.