حديث: 'Знам једну реч због које би, када би је изговорио, нестало оно што осећа. Када би рекао: ‘Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), нестало би оно што осећа.’

عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ صُرَدٍ رضي الله عنه قَالَ:
كُنْتُ جَالِسًا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَرَجُلاَنِ يَسْتَبَّانِ، فَأَحَدُهُمَا احْمَرَّ وَجْهُهُ، وَانْتَفَخَتْ أَوْدَاجُهُ، فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنِّي لَأَعْلَمُ كَلِمَةً لَوْ قَالَهَا ذَهَبَ عَنْهُ مَا يَجِدُ، لَوْ قَالَ: أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنَ الشَّيْطَانِ، ذَهَبَ عَنْهُ مَا يَجِدُ» فَقَالُوا لَهُ: إِنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «تَعَوَّذْ بِاللَّهِ مِنَ الشَّيْطَانِ»، فَقَالَ: وَهَلْ بِي جُنُونٌ؟
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 3282]

Сулејман ибн Суред, нека је Аллах задовољан њимe, је казао:
„Седео сам са Веровесником, мир и благослов Божији нека су на њега, док су се двојица људи међусобно вређала. Једном од њих је лице поцрвенело, а вратне жиле су му се надуле. Тада је Веровесник, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао: 'Знам једну реч због које би, када би је изговорио, нестало оно што осећа. Када би рекао: ‘Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), нестало би оно што осећа.’ Тада су му рекли: ‘Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, каже да тражиш заштиту код Аллаха од шejтана.’ Па је рекао: 'Зар сам ја луд?'“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 3282]

الشرح

Два човека су се свађала и вређала један другог пред Послаником, мир и благослов Божији нека су на њега, а лице једног од њих је поцрвенело и жиле око његовог врата су се надуле.
Па је рекао, нека су Божији благослов и мир на њега: „Знам реч коју када би овај љутити човек изговорио, његов би гнев нестао. Када би рекао: Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), гнев би га напустио.“
Тада су му рекли: „Посланик, нека су Божији благослов и мир на њега, је рекао да затражиш заштиту код Аллаха од шejтана.“
А он је одговорио: „Зар сам ја луд?!“ Мислећи да само онај ко је полудео тражи заштиту од шejтана.

من فوائد الحديث

1. Посланик, нека су Божији благослов и мир на њега, је увек показивао велику бригу за упућивање и поучавање људи када би се појавила потреба за тим.
2. Гнев долази од шejтана.
3. Заповест је да се тражи заштита код Бога од проклетог шejтана када се човек наљути. Узвишени је рекао: „А ако те шejтан на то наводи, ти затражи заштиту код Аллаха...“
4. Упозорење на вређање и сличне поступке попут проклињања, јер они воде ка нереду и проблемима међу људима.
5. Преношење савета онима који их нису чули како би имали корист од њих.
6. Посланик, нека су Божији благослов и мир на њега, је упозорио на гнев јер он води ка злу и непромишљеним поступцима. Посланик, нека су Божији благослов и мир на њега, никада се није љутио осим када би биле нарушене Божије границе, а то је похвалан гнев.
7. Имам Ен-Невеви је коментаришући речи: „Зар сам јa луд?“ рекао да је могуће да је овај говорник био лицемер или неко од грубих бедуина.