Hadis: "Svakom posjedniku zlata i srebra, za koje ne odvoji zekat, na Sudnjem danu će se pripremiti to zlato i srebro u vidu ploče koje će se usijati od vreline u džehennemskoj vatri pa će se na njima pržiti njihove bočne strane, prednje i leđa."

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «ما مِن صاحب ذَهب، ولا فِضَّة، لا يُؤَدِّي منها حقَّها إلا إذا كان يوم القيامة صُفِّحَتْ له صَفَائِحُ من نار، فَأُحْمِيَ عليها في نار جهنَّم، فيُكْوى بها جَنبُه، وجَبينُه، وظهرُه، كلَّما بَرَدَت أُعِيْدَت له في يوم كان مِقداره خمسين ألف سنة، حتى يُقْضَى بين العِباد فَيَرى سَبِيلَه، إما إلى الجنة، وإما إلى النار». قيل: يا رسول الله، فالإبْل؟ قال: «ولا صَاحِبِ إِبل لا يُؤَدِّي منها حَقَها، ومن حقِّها حَلْبُهَا يوم وِرْدِهَا، إلا إذا كان يوم القيامة بُطِح لها بِقَاعٍ قَرْقَرٍ. أوْفَرَ ما كانت، لا يَفْقِد منها فَصِيلا واحِدَا، تَطَؤُهُ بِأخْفَافِهَا، وتَعَضُّه بِأفْوَاهِهَا، كلما مَرَّ عليه أُولاَها، رَدَّ عليه أُخْرَاها، في يوم كان مِقْداره خمسين ألف سنة، حتى يُقضى بين العباد، فَيَرَى سَبِيلَه، إما إلى الجنة، وإما إلى النار». قيل: يا رسول الله، فالبقر والغنم؟ قال: «ولا صاحب بقر ولا غَنَم لاَ يُؤَدِّي منها حقها، إلا إذا كان يوم القيامة، بُطِح لها بِقَاعٍ قَرْقَرٍ، لا يَفْقِد منها شيئا، ليس فيها عَقْصَاء، ولا جَلْحَاء، ولا عَضْبَاءُ، تَنْطَحُهُ بِقُرُونِها، وتَطَؤُهُ بِأظْلاَفِهَا، كلَّمَا مَرَّ عليه أُولاَها، رَدَّ عليه أُخْرَاها، في يوم كان مِقداره خمسين ألف سنة حتى يُقضى بين العِباد، فَيَرَى سَبيلَه، إما إلى الجنة، وإما إلى النار». قيل: يا رسول الله فالخيل؟ قال: «الخَيل ثلاثة: هي لرَجُلٍ وِزْرٌ، وهي لرَجُل سِتْر، وهي لِرَجُلٍ أجْرٌ. فأمَّا التي هي له وِزْرٌ فَرَجُلٌ ربَطَهَا رِيَاءً وَفَخْرًا وَنِوَاءً على أهل الإسلام، فهي له وِزْرٌ، وأما التي هي له سِتْرٌ، فرَجُل ربَطَها في سبيل الله، ثم لم يَنْس حَقَّ الله في ظُهورها، ولا رقَابِها، فهي له سِتْرٌ، وأما التي هي له أَجْرٌ، فرَجُل ربَطَها في سبيل الله لأهل الإسلام في مَرْج، أو رَوْضَةٍ فما أكلت من ذلك المَرْجِ أو الرَّوْضَةِ من شيء إلا كُتِبَ له عَدَدَ ما أكَلَتْ حسنات وكتب له عَدَد أرْوَاثِهَا وَأبْوَالِهَا حسنات، ولا تَقْطَعُ طِوَلَهَا فَاسْتَنَّتْ شَرَفا أو شَرَفَيْنِ إلا كَتَب الله له عَدَد آثَارِهَا، وَأرْوَاثِهَا حسنات، ولا مَرَّ بها صَاحِبُها على نَهْر، فشَربَت منه، ولا يُريد أن يَسْقِيهَا إلا كَتَب الله له عَدَد ما شَرَبت حسنات» قيل: يا رسول الله فالحُمُرُ؟ قال: «ما أُنْزِل عليَّ في الحُمُر شيء إلا هذه الآية الفَاذَّة الجَامعة: ?فمن يعمل مثقال ذرة خيرا يره ومن يعمل مثقال ذرة شرا يره? [الزلزلة: 7 - 8]».
[صحيح] - [متفق عليه]

Od Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi se predaja koja se vezuje za Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: "Svakom posjedniku zlata i srebra, za koje ne odvoji zekat, na Sudnjem danu će se pripremiti to zlato i srebro u vidu ploče koje će se usijati od vreline u džehennemskoj vatri pa će se na njima pržiti njihove bočne strane, prednje i leđa." Kad god se ohlade vratit će se u prijašnje stanje, u danu koji traje 50 000 godina, sve dok se ne završi suđenje Božijim robovima i svako vidi svoj put ka Džennetu ili ka Džehennemu.” Rečeno je: "Allahov Poslaniče, a šta za deve?" On kaza: "Svaki lasnik deva koji ne odvoji zekat, a u obavezu spada i njihovo muženje deva na dan pojenja (da bi napojio siromahe koji se okupljaju na mjestu pojenja deva), na Sudnjem danu će biti strovaljen naglavačke u nepreglednu pustaru, najprostraniju što može biti, gdje neće izostati ni jedno devče a da ga ne pogazi svojim papcima ili ga ujede svojim žvalama; kada preko njega prođe prva deva vraća se zadnja u danu koji traje 50 000 godina, sve dok se ne završi suđenje Božijim robovima i svako vidi svoj put ka Džennetu ili ka Džehennemu.” Rečeno je: "Allahov Poslaniče, a krave i ovce?" On kaza: "Niti će biti vlasnika krava i ovaca koji nije podijelio zekat na njih, a da na Sudnjem danu ne bude strovaljen naglavačke u nepreglednu pustaru, gdje neće ništa od njih izostati, ni blago koje ima zakrivljene rogove, ni šukavo ni ono bez rogova a da ga ne zbode svojim rogovima ili pogazi svojim papcima, pa kada preko njega prođe prva vraća se zadnja u danu koji traje 50 000 godina, sve dok se ne završi suđenje Božijim robovima i svako vidi svoj put ka Džennetu ili ka Džehennemu.” Rečeno je: "Allahov Poslaniče, a konji?" On kaza: "Konji su podijeljeni u tri kategorije: kategorija koja je čovjeku teret/grijeh, kategorija koja mu je zaklon/zaštita i ona za koju ima nagradu. Ona koja će mu biti teret/grijeh je ona koju čovjek sveže iz licemjerstva, ponosa i neprijateljstva prema muslimanima. Ta kategorija će mu biti teret/grijeh. Što se tiče one koja će mu biti zaklon to je ona koju odredi za borbu na Božijem putu, a potom ne zaboravi Božiju obavezu na njena leđa i vratove. Ona će mu biti zaklon i zaštita. A kategorija za koju će imati nagradu to je ona koju odredi muslimanima na Allahovom putu koja je na pašnjaku ili u bašči. Neće ništa da pojede od toga pašnjaka ili sa te bašče a da mu ne bude upisano kao dobročinstvo, svaki broj fuškije brojaće se kao vid dobročinstva kao i svako njihovo mokrenje, svako kidanje njihovog julara i trčanje biti će upisano kao dobročinstvo, koliko je njihovih tragova i njihovih fuškija toliko je dobročinstava. Neće sa njima proći vlasnik rijeku pa se napiju iz nje, a on čak nije ni namjeravao da se napoje, a da mu to Uzvišeni Allah ne upiše u dobročinstvo kod svakog gutljaja.” Rečeno je: "Allahov Poslaniče, a magarad?" On kaza: "O magarcima mi nije objavljeno ništa osim ovog jedinstvenog općenitog ajeta: 'Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjeće ga, a onaj ko bude uradio koliko trun zla – vidjeće ga.'" (Ez-Zelzele: 7-8.)
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Ovaj hadis je naveo autor, da mu se Uzvišeni smiluje, u poglavlju potvrđivanja obaveze zekata i objašnjenje njegove vrijednosti: "Svakom posjedniku zlata i srebra, za koje ne odvoji zekat, na Sudnjem danu će se pripremiti to zlato i srebro u vidu ploče koje će se usijati od vreline u džehennemskoj vatri pa će se na njima pržiti njihove bočne strane, prednje i leđa. Kad god se ohlade vratit će se u prijašnje stanje, u danu koji traje 50 000 godina, sve dok se ne završi suđenje Božijim robovima i svako vidi svoj put ka Džennetu ili ka Džehennemu.” Što se tiče zlata i srebra obaveza je dati zekat na njih u svakom slučaju. Ako to vlasnik ne uradi, kazna mu je onako kako je naveo Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem. Zatim, ako vlasnik deva ne izdvoji zekat, kao što mu je obaveza na njih, i izostavi njihovu mužu u vrijeme kada dođu na mjesto napajanja, gdje se okupljaju potrebni, i izostavi napajanje njih tim mlijekom, "na Sudnjem danu će biti strovaljen naglavačke u nepreglednu pustaru, najprostraniju što može biti.” U verziji koju je zabilježio Muslim stoji: "e’azame ma kanet (najveća što može biti)" umjesto "evfere ma kanet (najprostranija što može biti na dunjaluku)", kao vid povećanja kazne zbog njenog mnoštva, snage i potpunosti u njenom stvaranju, tako da će zbog toga biti teža kod gaženja, a kad su u pitanju životinje koje imaju rogove, i na Sudnjem danu će imati rogove kako bi kazna će biti sprovedena rogovima. Riječi: "Kada preko njega prođe prva deva vraća se zadnja”, zamjenjene su u verziji Muslima ovim redosljedom: "kada preko njega prođe zadnja deva vraća se prva”, što znači da će kazna trajati 50 000 godina, sve dok se ne završi suđenje Božijim robovima i on vidi svoj put ka Džennetu ili ka Džehennemu.” Rečeno je:" Allahov Poslaniče, krave i ovce?" On kaza: "Svaki vlasnik krava i ovaca koji nije podijelio zekat na njih, na Sudnjem danu će biti strovaljen naglavačke u nepreglednu pustaru...”, što je rečeno za one koji ne izdvoje zekat krava i ovaca isto što je rečeno i za vlasnike deva koji ne podijele zekat. Rečeno je: "Allahov Poslaniče, a konji?" On kaza: "Konji su podijeljeni u tri kategorije: kategorija koja je čovjeku teret/grijeh, kategorija koja mu je zaklon/zaštita i ona za koju ima nagradu.” Znači, konji su razvrstani u tri vrste. Prvu vrstu objašnjava riječima: “Ona koja će mu biti teret/grijeh je ona koju čovjek sveže iz licemjerstva, ponosa i neprijateljstva prema muslimanima. Ta kategorija će mu biti teret/grijeh." Prema tome čovjek koji pripremi svoje konje licemjerno, ili radi oholjenja ili iz neprijateljstva prema muslimanima, to će mu biti grijeh na Sudnjem danu. Drugu vrstu pojasnio je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, riječima: “Što se tiče one koja će mu biti zaklon to je ona koju odredi za borbu na Božijem putu, a potom ne zaboravi Božiju obavezu na njena leđa i vratove. Ona će mu biti zaklon i zaštita." To znači da konji koje je čovjek pripremio za svoju potrebu koristeći se njihovim radom, mlijekom, nošenjem/jahanjem i iznajmljivanjem, da bi se spasio prošnje od ljudi, to je sve u granicama pokornosti Uzvišenom Allahu i traženje Njegovog zadovoljstva tako da će mu biti zaklonom, jer je prošnja od ljudi, dok čovjek ima dovoljno, zabranjena. Riječi: “A potom ne zaboravi Božiju obavezu na njena leđa i vratove”, tj., da ih jaše i na Božijem putu, i kod potrebe, ali da ih ne opterećuje preko njihovih mogućnosti, te da izvršava obaveze prema njima kako to priliči i da od njih otklanja štetu. Sve to spada u zaklon/zaštitu od siromaštva njihovih vlasnika. Treću vrstu spomenuo je riječima: “A kategorija za koju će imati nagradu to je ona koju odredi muslimanima na Allahovom putu koja je na pašnjaku ili u bašči. Šta god pojede od pašnjaka ili bašče, bit će mu upisano kao dobročinstvo. Svaki broj fuškije brojaće se kao vid dobročinstva kao i svako njihovo mokrenje, svako kidanje njihovog julara i trčanje biti će upisano kao dobročinstvo. Koliko je njihovih tragova i njihovih fuškija toliko je dobročinstava. Kada s njima vlasnik prođe pored rijeke pa se konji napiju iz nje bez da je on namjeravao da se napoje, Uzvišeni Allah će mu upisati dobročinstvo za svaki gutljaj.” Odnosno, spremio ih je za borbu na Allahovom putu, bilo da se lično on bori na konjima ili ih uvakufi za borbu protiv nevjernika. Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao je: “Onaj ko opremi borca i on se borio.” Tako i ovaj čovjek koji opremi konje na Božijem putu, da bi Allahova riječ bila gornja, imaće nagradu i za travu koju taj konj jede, pa čak fuškija i mokrenje će biti uzrokom nagrade, a Uzvišeni nikoga nije oštetio i nepravdu mu nanio. Riječi: “Svako kidanje njihovog julara i trčanje biće upisano kao dobročinstvo, koliko je njihovih tragova i njihovih fuškija toliko je dobročinstava.” Dakle, čak ako se prekine jular, odnosno povodac kojim je prepet da pase na nekom mjestu, pa pobjegne na drugo mjesto, vlasnik će imati i za to dobročinstva i nagradu koliko bude tragova, njihove fuškije i mokraće. Riječi: “Kada s njima vlasnik prođe pored rijeke pa se konji napiju iz nje bez da je on namjeravao da se napoje, Uzvišeni Allah će mu upisati dobročinstvo za svaki gutljaj.” Ovo znači da će vlasnik biti nagrađen za njihovo pojenje sa rijeke ili iz sistema napajanja – pa makar i ne namjeravao da ih poji. Dakle, za sve što oni popiju ima nagradu makar ne namjeravao, zbog upotpunjenja ranijeg nijeta, a to je nijjet da ih je odredio za kategoriju onih na Božijem putu, tako da nije uvjet postojanja i stalnosti nijjeta kod svih aktivnosti, od početka do kraja, ali je uvjet da ne pokvari svoj nijjet izlaskom iz tog djela. Rečeno je: “Allahov Poslaniče a magarad?”, odnosno, šta je propis o njima. Da li je to propis domaćih životinja na koje se daje zekat ili su kao konji? On kaza: “O magarcima nije mi ništa objavljeno”, tj., nije mi objavljen tekst koji se odnosi specijalno na njih, “osim ovog jedinstvenog općenitog ajeta”, tj., općeniti tekst koji se odnosi na sve vidove dobra i dobročinstva: “Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjeće ga, a onaj ko bude uradio koliko trun zla – vidjeće ga.”, (Ez-Zelzele: 7-8.) Hadis je muttefekun ‘alejhi, a ovo je verzija Muslima. Ovaj ajet je općenit za sve vidove dobra i zla, jer ako vidi trun, a to je najbizarnija stvar pa za to bude nagrađen, prema tome sve što je iznad toga, onda, preče je i sigurnije da se nagrađuje, kao što Uzvišeni kaže: “Onoga dana kada svaki čovjek pred sobom nađe dobro djelo koje je uradio i hrđavo djelo koje je učinio – poželjeće da se između njih i njega nalazi udaljenost velika.”, (Ali I’mran: 30.)