حديث: „Сваком ко поседује злато и сребро, за које не издвоји зекат, на Судњем дану ће се припремити то злато и сребро у виду плоче* која ће се усијати од врелине у ватри Пакла, па ће се на њима пржити њихове бочне и предње стране и леђа. Кад год се охладе вратиће се у пријашње стање, у дану који траје 50.000 година, све док се не заврши суђење Божијим робовима и свако види свој пут ка џеннету (рају) или ка џехеннему (паклу).“

عَنْ أَبي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَا مِنْ صَاحِبِ ذَهَبٍ وَلَا فِضَّةٍ، لَا يُؤَدِّي مِنْهَا حَقَّهَا، إِلَّا إِذَا كَانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ، صُفِّحَتْ لَهُ صَفَائِحُ مِنْ نَارٍ، فَأُحْمِيَ عَلَيْهَا فِي نَارِ جَهَنَّمَ، فَيُكْوَى بِهَا جَنْبُهُ وَجَبِينُهُ وَظَهْرُهُ، كُلَّمَا بَرَدَتْ أُعِيدَتْ لَهُ، فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ، حَتَّى يُقْضَى بَيْنَ الْعِبَادِ، فَيَرَى سَبِيلَهُ، إِمَّا إِلَى الْجَنَّةِ، وَإِمَّا إِلَى النَّارِ» قِيلَ: يَا رَسُولَ اللهِ، فَالْإِبِلُ؟ قَالَ: «وَلَا صَاحِبُ إِبِلٍ لَا يُؤَدِّي مِنْهَا حَقَّهَا، وَمِنْ حَقِّهَا حَلَبُهَا يَوْمَ وِرْدِهَا، إِلَّا إِذَا كَانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ، بُطِحَ لَهَا بِقَاعٍ قَرْقَرٍ، أَوْفَرَ مَا كَانَتْ، لَا يَفْقِدُ مِنْهَا فَصِيلًا وَاحِدًا، تَطَؤُهُ بِأَخْفَافِهَا وَتَعَضُّهُ بِأَفْوَاهِهَا، كُلَّمَا مَرَّ عَلَيْهِ أُولَاهَا رُدَّ عَلَيْهِ أُخْرَاهَا، فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ، حَتَّى يُقْضَى بَيْنَ الْعِبَادِ، فَيَرَى سَبِيلَهُ إِمَّا إِلَى الْجَنَّةِ، وَإِمَّا إِلَى النَّارِ» قِيلَ: يَا رَسُولَ اللهِ، فَالْبَقَرُ وَالْغَنَمُ؟ قَالَ: «وَلَا صَاحِبُ بَقَرٍ، وَلَا غَنَمٍ، لَا يُؤَدِّي مِنْهَا حَقَّهَا، إِلَّا إِذَا كَانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ بُطِحَ لَهَا بِقَاعٍ قَرْقَرٍ، لَا يَفْقِدُ مِنْهَا شَيْئًا، لَيْسَ فِيهَا عَقْصَاءُ، وَلَا جَلْحَاءُ، وَلَا عَضْبَاءُ تَنْطَحُهُ بِقُرُونِهَا وَتَطَؤُهُ بِأَظْلَافِهَا، كُلَّمَا مَرَّ عَلَيْهِ أُولَاهَا رُدَّ عَلَيْهِ أُخْرَاهَا، فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ، حَتَّى يُقْضَى بَيْنَ الْعِبَادِ، فَيَرَى سَبِيلَهُ إِمَّا إِلَى الْجَنَّةِ، وَإِمَّا إِلَى النَّارِ» قِيلَ: يَا رَسُولَ اللهِ، فَالْخَيْلُ؟ قَالَ: «الْخَيْلُ ثَلَاثَةٌ: هِيَ لِرَجُلٍ وِزْرٌ، وَهِيَ لِرَجُلٍ سِتْرٌ، وَهِيَ لِرَجُلٍ أَجْرٌ، فَأَمَّا الَّتِي هِيَ لَهُ وِزْرٌ، فَرَجُلٌ رَبَطَهَا رِيَاءً وَفَخْرًا وَنِوَاءً عَلَى أَهْلِ الْإِسْلَامِ، فَهِيَ لَهُ وِزْرٌ، وَأَمَّا الَّتِي هِيَ لَهُ سِتْرٌ، فَرَجُلٌ رَبَطَهَا فِي سَبِيلِ اللهِ، ثُمَّ لَمْ يَنْسَ حَقَّ اللهِ فِي ظُهُورِهَا وَلَا رِقَابِهَا، فَهِيَ لَهُ سِتْرٌ وَأَمَّا الَّتِي هِيَ لَهُ أَجْرٌ، فَرَجُلٌ رَبَطَهَا فِي سَبِيلِ اللهِ لِأَهْلِ الْإِسْلَامِ، فِي مَرْجٍ وَرَوْضَةٍ، فَمَا أَكَلَتْ مِنْ ذَلِكَ الْمَرْجِ، أَوِ الرَّوْضَةِ مِنْ شَيْءٍ، إِلَّا كُتِبَ لَهُ، عَدَدَ مَا أَكَلَتْ حَسَنَاتٌ، وَكُتِبَ لَهُ، عَدَدَ أَرْوَاثِهَا وَأَبْوَالِهَا، حَسَنَاتٌ، وَلَا تَقْطَعُ طِوَلَهَا فَاسْتَنَّتْ شَرَفًا، أَوْ شَرَفَيْنِ، إِلَّا كَتَبَ اللهُ لَهُ عَدَدَ آثَارِهَا وَأَرْوَاثِهَا حَسَنَاتٍ، وَلَا مَرَّ بِهَا صَاحِبُهَا عَلَى نَهْرٍ، فَشَرِبَتْ مِنْهُ وَلَا يُرِيدُ أَنْ يَسْقِيَهَا، إِلَّا كَتَبَ اللهُ لَهُ، عَدَدَ مَا شَرِبَتْ، حَسَنَاتٍ» قِيلَ: يَا رَسُولَ اللهِ، فَالْحُمُرُ؟ قَالَ: «مَا أُنْزِلَ عَلَيَّ فِي الْحُمُرِ شَيْءٌ، إِلَّا هَذِهِ الْآيَةَ الْفَاذَّةُ الْجَامِعَةُ»: {فَمَنْ يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ خَيْرًا يَرَهُ، وَمَنْ يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ شَرًّا يَرَهُ} [الزلزلة: 8].
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 987]

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Сваком ко поседује злато и сребро, за које не издвоји зекат, на Судњем дану ће се припремити то злато и сребро у виду плоче која ће се усијати од врелине у ватри Пакла, па ће се на њима пржити њихове бочне и предње стране и леђа. Кад год се охладе вратиће се у пријашње стање, у дану који траје 50.000 година, све док се не заврши суђење Божијим робовима и свако види свој пут ка џеннету (рају) или ка џехеннему (паклу).“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 987]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио је врсте иметка и казну за оне који не дају зекат на њих на Судњем дану. Међу њима су:
Прва врста иметка су злато и сребро, као и друга средства која потпадају под исту категорију, укључујући новац и трговачку робу. На овај иметак обавезан је зекат, а ако се он не плати, на Судњем дану злато и сребро ће бити истопљени и преточени у плоче. Те плоче ће бити загрејане у ватри џехеннема, а власник тог иметка ће бити кажњен тако што ће му се тим плочама пржити бокови, чело и леђа. Када се плоче охладе, поново ће бити загрејане, и казна ће се наставити током целог Судњег дана, који ће трајати педесет хиљада година, све док Узвишени Аллах не пресуди међу створењима и не одреди да ли ће особа бити међу становницима џеннета или џехеннема.
Други случај односи се на власника камила који не издваја зекат нити испуњава права која камиле имају, као што је омогућавање сиромашнима да добију њихово млеко. На Судњем дану те камиле ће бити доведене, велике и дебеле, у највећем броју у којем су икада биле. Власник ће бити положен на равну, широку земљу, а камиле ће га газити својим ногама и гристи својим зубима. Када последња камила прође преко њега, прва ће се вратити, и казна ће се понављати изнова. Ова патња ће трајати током целог Судњег дана, који траје педесет хиљада година, све док Узвишени Аллах не пресуди међу створењима и не одреди да ли ће особа бити међу становницима џеннета или џехеннема.
Трећи случај односи се на власника крава и оваца (или коза) који не плаћа прописани зекат на њих. На Судњем дану те животиње ће бити доведене у свом највећем броју, и ниједна неће недостајати. Власник ће бити положен на равну и широку земљу, а животиње ће бити у свом најпотпунијем облику, неће бити оних кривих рогова, нити оних без рогова, нити оних поломљених рогова, и такве ће га бости и ногама газити. Када последња животиња прође преко њега, прва ће се вратити. И тако ће се казна наставити током Судњег дана, који ће трајати педесет хиљада година, све док Узвишени Аллах не пресуди међу створењима и не одреди хоће ли особа бити међу становницима џеннета (раја) или џехеннема (пакла).
Четврти случај се односи на власника коња, а они се деле у три категорије:
Прва категорија: коњи који су власнику грех. То су коњи које је неко узгајао ради показивања, хвалисања и вођења рата против муслимана.
Друга категорија: коњи који власнику служе као заштита. То су коњи које је неко узгајао ради борбе на Аллаховом путу, а затим се према њима лепо опходио, бринући се о њиховој исхрани и осталим потребама, укључујући омогућавање парења.
Трећа категорија: коњи који доносе власнику награду. То су коњи узгајани за борбу на Аллаховом путу и који пасу на ливадама. Све што поједу биће забележено као добро дело за власника, као и њихов измет. Свака врста поводца која се користи за њихово везивање, као и свако трчање и скакање по узвишеним пределима биће му забележено као добро дело. Ако власник наиђе на реку и коњи се напију воде, биће му забележено добрих дела сходно броју њихових гутљаја, чак иако није имао намеру да их напоји.
Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упитан о магарцима, да ли су они попут коња?
Он је одговорио да у вези с магарцима није објављен посебан пропис, осим свеобухватног кур'анског ајета (цитата) који се односи на све врсте дела, било добра или лоша: „Онај ко буде урадио колико трун добра - видеће га, а онај ко буде урадио колико трун зла - видеће га.“ [Ез-Зелзеле, 7-8]. Стога, ко поседује магарце с добром намером, добиће награду за то, док ће онај ко то чини из лоших намера сносити последице. Ово се односи на све врсте дела.

من فوائد الحديث

1. Зекат је обавеза давати, а у великој је опасности онај који то одбија.
2. Особа није неверник ако одбија давати зекат из лености, али је у великој опасности.
3. Човек ће бити награђен за све детаље који се тичу чињења покорности, ако намерава основу тог дела, па чак и ако не намерава те специфичне детаље.
4. У иметку постоји право и мимо зеката.
5. Једно од права везаних за камиле јесте да се дозволи мужња за сиромашне који присуствују местима где камиле пију воду, како би то било олакшано потребнима, без да иду до кућа, а и боље је и лакше и за животиње. Ибн Баттал је рекао: „Оно право које је само по себи обавеза и она која су додатна. Мужња је једно од права која су део племенитих манира.“
6. Једно од обавезних права везаних за камиле, краве и овце јесте давање на посудбу њихових мужјака када то неко затражи.
7. Шеријатски прописи о магарцима и свему за што не постоји изричит текст, укључени су у ајет: „Па ко уради колико трун добра - видеће га, а ко уради колико трун зла - видеће га.“
8. Ајет подстиче на чињење добра, па макар оно било мало, и одвраћа од чињења зла, па макар оно било незнатно.