حديث: „Две особине међу људима су неверство: вређање неког због његовог порекла и нарицање за умрлим.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«اثْنَتَانِ فِي النَّاسِ هُمَا بِهِمْ كُفْرٌ: الطَّعْنُ فِي النَّسَبِ، وَالنِّيَاحَةُ عَلَى الْمَيِّتِ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 67]

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Две особине међу људима су неверство: вређање неког због његовог порекла и нарицање за умрлим.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 67]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавештава о две особине код људи које се убрјајају у дела неверника и сматрају се особинама из периода џахилијета (предисламског доба), а оне су:
Прва: омаловажавање (вређање) порекла људи и уздизање (охолост) над њима.
Друга: Подизање гласа у тренутку несреће као израз незадовољства према Аллаховој вољи, или цепање одеће услед велике туге.

من فوائد الحديث

1. Подстицање на скромност и избегавање охолог односа према људима.
2. Обавеза стрпљења у тренутку несреће и избегавање незадовољства.
3. Ова дела представљају мало неверство, а особа која их чини није нужно и неверник који излази из оквира вере, све док не почини велико неверство.
4. Ислам забрањује све што може довести до раздора међу муслиманима, укључујући омаловажавање порекла и друге сличне поступке.