حديث: ’Ко узнемирава мог евлију (штићеника) - Ја сам му објавио рат! Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне ствари које сам му прописао

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ:
قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ اللَّهَ قَالَ: مَنْ عَادَى لِي وَلِيًّا فَقَدْ آذَنْتُهُ بِالحَرْبِ، وَمَا تَقَرَّبَ إِلَيَّ عَبْدِي بِشَيْءٍ أَحَبَّ إِلَيَّ مِمَّا افْتَرَضْتُ عَلَيْهِ، وَمَا يَزَالُ عَبْدِي يَتَقَرَّبُ إِلَيَّ بِالنَّوَافِلِ حَتَّى أُحِبَّهُ، فَإِذَا أَحْبَبْتُهُ: كُنْتُ سَمْعَهُ الَّذِي يَسْمَعُ بِهِ، وَبَصَرَهُ الَّذِي يُبْصِرُ بِهِ، وَيَدَهُ الَّتِي يَبْطِشُ بِهَا، وَرِجْلَهُ الَّتِي يَمْشِي بِهَا، وَإِنْ سَأَلَنِي لَأُعْطِيَنَّهُ، وَلَئِنِ اسْتَعَاذَنِي لَأُعِيذَنَّهُ، وَمَا تَرَدَّدْتُ عَنْ شَيْءٍ أَنَا فَاعِلُهُ تَرَدُّدِي عَنْ نَفْسِ المُؤْمِنِ، يَكْرَهُ المَوْتَ وَأَنَا أَكْرَهُ مَسَاءَتَهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 6502]

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси
да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Узвишени је Аллах, заиста, рекао: ’Ко узнемирава мог евлију (штићеника) - Ја сам му објавио рат! Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне ствари које сам му прописао. Преко тога ће Ми се роб приближавати добровољним делима све док га не заволим, а када га заволим, постаћу његов слух којим слуша, његов вид којим гледа, његова рука којом узима, његова нога којом иде. Ако Ме замоли, даћу му, а ако од Мене заштиту затражи, засигурно ћу му је пружити. Ни око чега што радим нисам се више устручавао као од узимања душе верника, јер он не воли смрт, а Ја му не волим нажао учинити.’“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 6502]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је обавестио у овом хадиси-кудсију да је Узвишени рекао: "Ко узнемири и наљути мог евлију (штићеника), Ја му објављујем рат!“
Аллахов евлија (штићеник) је богобојазни верник. Онолико колико је јако човеково веровање и богобојазност, у тој мери ће имати удела у штићеништву. У наставку хадиси-кудсија наводи се да се муслиман не може приближити Узвишеном ни једним делом као што су фарозви - обавезна дела и избегавање харама (забрањених ствари). Осим тога, роб ће се Њему непрестано приближавати чињењем добровољних дела након обавезних све док не постигне Аллахову посебну љубав. Када га Узвишени заволи, Аллах ће му помоћи у употреби следећа четири дела тела:
1. помоћи ће му у слуху, тако што га посебно упутити да слуша само оно чиме је Узвишени Аллах задовољан;
2. помоћи ће му у виду, тако што ће га посебно упутити да гледа само оно чиме је Узвишени Аллах задовољан;
3. Помоћи ће му у рукама, тако да ће њима чинити само оно чиме је Он задовољан;
4. Помоћи ће му у ногама, тако да ће њима ићи само на она места којима је Он задовољан, и неће се трудити да ради осим оно што је добро.
Поред тога, ако тај човек затражи нешто од Аллаха, Он ће му то испунити. Дакле, биће од оних чија се дова прима. Такође, ако затражи уточиште код Њега, Узвишени Аллах ће га заштитити свега чега се прибојава.
Узвишени Аллах је, након тога, рекао: "Ни око чега што радим нисам се више устручавао као од узимања душе верникове из милости према њему. Он, наиме, не воли смрт, а Ја му не волим нажао учинити.“