حديث: „Срца свих синова Адама налазе се између два прста Милостивог, као једно срце; Он их окреће онако како жели.“

عَن عَبْدِ اللهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ رضي الله عنهما أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، يَقُولُ:
«إِنَّ قُلُوبَ بَنِي آدَمَ كُلَّهَا بَيْنَ إِصْبَعَيْنِ مِنْ أَصَابِعِ الرَّحْمَنِ، كَقَلْبٍ وَاحِدٍ، يُصَرِّفُهُ حَيْثُ يَشَاءُ» ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «اللهُمَّ مُصَرِّفَ الْقُلُوبِ صَرِّفْ قُلُوبَنَا عَلَى طَاعَتِكَ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2654]

Од Абдуллаха ибн Амра ибн ел-Аса, радијаллаху анхума, преноси се да је чуо Посланика, алејхисселам, како каже:
„Срца свих синова Адама налазе се између два прста Милостивог, као једно срце; Он их окреће онако како жели.“ Потом је Посланик, алејхисселам, упутио молитву: „О, Господару срца, окрени наша срца ка покорности Теби.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2654]

الشرح

Посланик, алејхисселам, је обавестио да су сва срца синова Адамових између два прста Милостивог, као једно срце; Он их управља онако како жели. Ако жели, учврстит ће га на истини, а ако жели, одвратиће га од истине. Његово управљање свим срцима је као управљање једним, и Њега ништа не може омести. Затим је Посланик, алејхисселам, упутио молитву: „О Господару срца, који их понекад управљаш ка покорности, а понекад ка греху, понекад ка сећању на Аллаха, а понекад ка забораву, окрени наша срца ка Твојој покорности.“

من فوائد الحديث

1. Ово потврђује веровање у предодређење (кадар) и чињеницу да Аллах усмерава срца Својих робова у складу са судбином коју им је одредио.
2. Муслиман треба непрестано молити свог Господара за устрајност на истини и правом путу.
3. Страх од Бога и ослањање искључиво на Њега, без приписивања Њему икаквих саучесника.
4. Ел-Аџурри је рекао: „Следбеници истине описују Бога онако како је Он сам Себе описао, како Га је описао Његов Посланик, алејхисселам, и како су Га описали његови асхаби, нека је Аллах задовољан њима. Ово је став учених који следе исправан пит, а не новотарије.“ Дакле, следбеници Суннета потврђују за Бога оно што је Он потврдио за Себе у погледу имена и својстава, без искривљавања, негирања, упоређивања или поређења са створењима, и одбацују особине које је Он сам негирао од Себе. Они ћуте о ономе о чему нема јасног доказа, било да је потврђено или одбачено. Каже Узвишени: „Ништа није као Он, и Он је Тај Који све чује и све види.“