حديث: ‘Не завидите једни другима, не варајте једни друге, не мрзите се, не окрећите леђа једни другима, и не продајте преко туђе продаје. Будите, о робови Божији, браћа!'

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«لَا تَحَاسَدُوا، وَلَا تَنَاجَشُوا، وَلَا تَبَاغَضُوا، وَلَا تَدَابَرُوا، وَلَا يَبِعْ بَعْضُكُمْ عَلَى بَيْعِ بَعْضٍ، وَكُونُوا عِبَادَ اللهِ إِخْوَانًا الْمُسْلِمُ أَخُو الْمُسْلِمِ، لَا يَظْلِمُهُ وَلَا يَخْذُلُهُ، وَلَا يَحْقِرُهُ التَّقْوَى هَاهُنَا» وَيُشِيرُ إِلَى صَدْرِهِ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ «بِحَسْبِ امْرِئٍ مِنَ الشَّرِّ أَنْ يَحْقِرَ أَخَاهُ الْمُسْلِمَ، كُلُّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ حَرَامٌ، دَمُهُ، وَمَالُهُ، وَعِرْضُهُ».
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 2564]

Од Ебу Хурејре, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, нека су на њега благослов и мир, је казао:
‘Не завидите једни другима, не варајте једни друге, не мрзите се, не окрећите леђа једни другима, и не продајте преко туђе продаје. Будите, о робови Божији, браћа!' Муслиман је брат муслиману, не чини му неправду, не издаје га и не презире га. Богобојазност је овде,’ а указао је три пута на своја прса. ‘Довољно је човеку зла да презире свог брата муслимана. Сваки муслиман је свет за другог муслимана: његова крв, његова имовина и његова част.’“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 2564]

الشرح

Посланик, нека су на њега благослов и мир, препоручио је муслиману да се односи према свом брату муслиману на најбољи начин, и појаснио неке од обавеза и правила понашања према њима. То укључује: Прва препорука: Не завидите једни другима, да не би неко од вас пожелио да другом нестане благодат. Друга препорука: Не надмудрујте једни друге у трговини, повећавајући цену производа без намере да га купите, већ само да би користили продавцу или нашкодили купцу. Трећа препорука: Не мрзите се, јер мржња подразумева намеру да се науди и супротна је љубави, осим ако је мржња у име Бога; тада је она обавезна. Четврта препорука: Не окрећите леђа једни другима, и немојте избегавати свога брата или га бојкотовати. Пета препорука: Не продајте једни преко продаје других, као када неко каже купцу који је већ купио робу: „Имам исто такво по нижој цени“ или „Имам бољи производ по истој цени.“ Затим је Посланик, нека су на њега благослов и мир, дао свеобухватну препоруку: „Будите браћа, избегавајући све што је споменуто од забрана, и пружајте љубав, благонаклоност, саосећање, љубазност и сарадњу у добру, са искреним срцем и саветима у свакој прилици.“ Од обавеза ове братске везе је и: Да муслиман не чини неправду свом брату муслиману и не напада га. Да не остави свог брата муслимана да буде угњетаван, а да му не помогне у ситуацији у којој је у могућности да га помогне и уклони неправду. И да га не презире, нити омаловажава, нити гледа на њега с висине и са презиром, што је последица гордости у срцу. Затим је Посланик, нека су на њега благослов и мир, три пута нагласио да је богобојазност у срцу (прсима). Ко има богобојазност у срцу, која захтева лепо понашање и страх од Бога, неће презирати муслимана. Довољно је човеку од зла и лоших особина да презире свог брата муслимана, јер то долази из гордости (охолости) у његовом срцу. Затим је Посланик, нека су на њега благослов и мир, потврдио оно што је већ рекао, нагласивши да је сваки муслиман свет за другог муслимана: његова крв, његова имовина и његова част. Крв: да му не наноси насиље, било убиством или повредом, ударцем или сличним делима. Исто тако и имовина: да је не узима без права. Част: да га не вређа, нити његову част, као ни његово порекло.

من فوائد الحديث

1. Наредба да се испуне све обавезе које захтева братство у вери, и забрана свега што му је супротно, било речима или делима.
2. 2. Основа богобојазности је оно што је у срцу: познавање Бога, страх од Њега и свест о Његовој присутности. Из ове богобојазности проистичу добра дела.
3. 3. Очигледно скретање са Правог пута указује на слабост богобојазности у срцу.
4. 3. Забрањено је наносити штету муслиману на било који начин, било речју или делом.
5. 4. Није завист када муслиман жели да има исто што и неко други, без жеље да то нестане од тог другог. То се назива пожељна завист, и она је дозвољена јер подстиче на такмичење у добрим делима.
6. 5. Човек по природи не воли да га неко надмаши у врлинама. Ако жели да оне нестану од другог, то је забрањена завист. Ако жели да се такмичи у добру, онда је дозвољена завист.
7. 6. Не сматра се продајом преко продаје другог муслимана ако неко објасни купцу да је преварен у куповини. Ово је део савета, под условом да је намера искрено саветовање купца, а не да се нанесе штета продавцу, јер дела се вреднују према намерама.
8. 7. Не сматра се продајом преко продаје другог муслимана ако се два продавца нису договорила и цена није утврђена.
9. Није забрањена мржња о којој се говори у хадису када је у питању мржња у име Бога, јер је она обавезна и једна је од битних елемената вере.