حديث: „Дато ми је пет својстава која нису била пре мене дата никоме

عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رضي الله عنهما أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«أُعْطِيتُ خَمْسًا لَمْ يُعْطَهُنَّ أَحَدٌ قَبْلِي: نُصِرْتُ بِالرُّعْبِ مَسِيرَةَ شَهْرٍ، وَجُعِلَتْ لِي الأَرْضُ مَسْجِدًا وَطَهُورًا، فَأَيُّمَا رَجُلٍ مِنْ أُمَّتِي أَدْرَكَتْهُ الصَّلاَةُ فَلْيُصَلِّ، وَأُحِلَّتْ لِي المَغَانِمُ، وَلَمْ تَحِلَّ لِأَحَدٍ قَبْلِي، وَأُعْطِيتُ الشَّفَاعَةَ، وَكَانَ النَّبِيُّ يُبْعَثُ إِلَى قَوْمِهِ خَاصَّةً وَبُعِثْتُ إِلَى النَّاسِ عَامَّةً».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 335]

Од Џабира бин Абдуллаха, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Дато ми је пет својстава која нису била пре мене дата никоме: потпомогнут сам страхом који непријатељи осећају на даљини једномесечног путовања; цела површина Земље учињена ми је местом за обављање намаза и средством за чишћење и где год којег човека из мог уммета достигне наступање било којег намаског времена, нека ту и клања (обави намаз); дозвољен ми је ратни плен; дато ми је право заузимања (шефа'ат); сваки веровесник био је послат само свом народу, док сам ја послат целоме човечанству.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 335]

الشرح

Хадис нам говори о томе да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, над осталим веровесницима одликован са пет особина:
Прва посебност јесте да је Узвишени Аллах помогао Посланика и учврстио га против његових непријатеља и то путем страха којег је улио у њихова срца, којег они осећају и због њега слабе, па макар Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био од њих удаљен колико је месец дана хода.
Друга посебност којом је Узвишени Аллах почаствовао овог племенитог Посланика и његове следбенике јесте што им је земљу учинио погодном за обављање намаза и да где год их задеси време намаза да клањају. Такође, они који су били пре нас, нису се могли очистити осим водом, док следбеници овог уммета, ако не нађу или не могу користити воду, могу користити земљу.
Трећа посебност јесте дозвола узимања плена који се освоји у рату са неверницима.
Четврта посебност јесте да је Узвишени Аллах подарио Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, могућност да се заузима великим шефатом (заузимањем), како би отпочело суђење и тако се олакшало људима.
Пета почаст која је подарена Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јесте да су ранији веровесници били слати само својим народима, док је верозакон који је објављен нашем Посланику одговарајући за свако време и место, упућен је свим људима и ђаволима.

من فوائد الحديث

1. Прописано је да се човек што више присећа Аллахових благодати и да о њима казује, као вид захвалности.
2. Узвишени Аллах одликовао је Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и његов уммет споменутим посебностима.
3. Обавеза обављања намаза у његовом прописаном времену, без обзира на околности, те извршавање онога што је могуће од његових услова, рукнова (саставних делова) и ваџиба (обавезних радњи).
4. Заговарања које је специфично за Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, међу свим посланицима има неколико врста. Једна од њих је његово заговарање за људе на Судњем дану како би започело суђење међу њима. Друга је његово заузимање за улазак становника Џеннета у Џеннет. Трећа врста јесте посебно заузимање за његовог стрица Ебу Талиба у олакшавању казне у Ватри, али не и у изласку из ње, јер је умро као неверник.
5. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, имао је многе особине које нису споменуте у овом хадису. Међу њима су: дат му је дар сажетог говора (ар. џевами'ул-келим), њиме је запечаћено посланство, наши сафови у намазу су учињени попут сафова анђела, и друге особине.