عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضي الله عنها أَنَّهَا قَالَتْ:
إِنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ الَّتِي كَانَتْ تَحْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ شَكَتْ إِلَى رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم الدَّمَ، فَقَالَ لَهَا: «امْكُثِي قَدْرَ مَا كَانَتْ تَحْبِسُكِ حَيْضَتُكِ، ثُمَّ اغْتَسِلِي». فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ عِنْدَ كُلِّ صَلَاةٍ.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 334]
المزيــد ...
Од Аиша, мајката на верниците, радијаллаху анха, пренесено е дека кажала:
„Уму Хабиба бинт Џахш, сопругата на Абдур-Рахман бин Авф, му се пожалила на Аллаховиот Пратеник за крвта што излегувала од неа, па тој ѝ рекол: ,Почекај да помине периодот на менструацијата и потоа избањај се.‘ Таа, после тоа, се бањаше за секој намаз.“
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 334]
Асхабијката му се пожалила на Аллаховиот пратеник, алејхи селам, за постојаното крварење што го имала. Пратеникот ѝ наредил да не клања намаз сè додека ѝ трае менструацијата, а пред да започне нејзиното неправилно крварење. Кога ќе помине тој период, нека се избања и може да клања. И покрај тоа таа доброволно се бањала за секој намаз.