عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم:
«إِنَّ أَثْقَلَ صَلَاةٍ عَلَى الْمُنَافِقِينَ صَلَاةُ الْعِشَاءِ وَصَلَاةُ الْفَجْرِ، وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِيهِمَا لَأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا، وَلَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ آمُرَ بِالصَّلَاةِ فَتُقَامَ، ثُمَّ آمُرَ رَجُلًا فَيُصَلِّيَ بِالنَّاسِ، ثُمَّ أَنْطَلِقَ مَعِي بِرِجَالٍ مَعَهُمْ حُزَمٌ مِنْ حَطَبٍ إِلَى قَوْمٍ لَا يَشْهَدُونَ الصَّلَاةَ، فَأُحَرِّقَ عَلَيْهِمْ بُيُوتَهُمْ بِالنَّارِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 651]
المزيــد ...
Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao:
"Nema težeg namaza munaficima od sabaha i jacije, a kad bi znali šta je u njima, dolazili bi da obave ta dva namaza, pa makar pužući. Htio sam zapovjediti da se zanijeti klanjati namaz, a da ja odem do kuća ljudi koji ne prisustvuju namazu (u džamiji), pa da im spalim kuće."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh] - [صحيح مسلم - 651]
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam govori o munaficima i njihovoj lijenosti kada je posrijedi obavljanje namaza, a pogotovo jacije i sabaha. Kada bi znali njihovu vrijednost i nagradu njihovog obavljanja u džematu, u džamiju bi dolazili pužući kao što bebe pužu.
. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čvrsto je odlučio da se namaz uspostavi tako što će postaviti nekoga da ga zamijeni u predvođenju, a on bi sa skupinom ashaba otišao do onih koji ne prisustvuju namazu u džematu kako bi im zapalio kuće, jer je grijeh kojeg su počinili ogroman. Međutim, on to nije uradio budući da su u kućama žene, djeca i oni koji imaju opravdanje za izostanak.