حديث: „Ко се баци са планине и погине, он ће вечно падати у паклену ватру;

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَنْ تَرَدَّى مِنْ جَبَلٍ فَقَتَلَ نَفْسَهُ فَهُوَ فِي نَارِ جَهَنَّمَ يَتَرَدَّى فِيهِ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا، وَمَنْ تَحَسَّى سُمًّا فَقَتَلَ نَفْسَهُ فَسُمُّهُ فِي يَدِهِ يَتَحَسَّاهُ فِي نَارِ جَهَنَّمَ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا، وَمَنْ قَتَلَ نَفْسَهُ بِحَدِيدَةٍ فَحَدِيدَتُهُ فِي يَدِهِ يَجَأُ بِهَا فِي بَطْنِهِ فِي نَارِ جَهَنَّمَ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 5778]

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао:
„Ко се баци са планине и погине, он ће вечно падати у паклену ватру; ко попије отров и умре, тај отров ће му бити у руци у Паклу и он ће га пити заувек; и ко се убије оштрим оружјем, то оружје ће му бити у руци, те ће га забадати у свој стомак у Паклу заувек.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 5778]

الشرح

Посланик, алејхисселам, упозорио је на намерно самоубиство на овом свету, јер ће човек на Будућем свету бити кажњен у Паклу на исти начин на који је себи одузео живот на овом свету, као адекватна казна за учињено дело. Ко себе баци са планине и тиме се убије, у Паклу ће бити кажњен тако што ће вечно падати с планина Пакла у његове долине. Ко попије отров и тиме себи одузме живот, у Паклу ће држати тај отров у руци и вечно га пити. И ко себи прободе стомак оштрим оружјем и тиме се убије, у Паклу ће држати то оружје у руци и непрестано се бости њиме у стомак, остајући у таквом стању заувек.

من فوائد الحديث

1. Забрањено је да човек одузме себи живот, и то се сматра једним од великих греха због којих заслужује болну казну.
2. У хадису су наведени примери неколико врста самоубиства, али без обзира на начин на који неко одузме себи живот, биће кажњен на исти начин као што је себи учинио. У делз Сахихул-Бухари се преноси да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Онај ко себи одузме живот дављењем, давиће се у Паклу; а ко се прободе, пробадаће се у Паклу.“
3. Учењак ен-Невеви каже: „Што се тиче Посланикових речи, алејхисселам, *„Он ће бити у Паклу, вечно“* — о томе постоје различита мишљења: Прво: ово се односи на онога ко то учини сматрајући халалом након што је спознао да је то Аллах забранио, па је такав неверник и ово је његова казна. Друго: реч *вечност* овде означава дуг период и продужено борављење, а не стварну вечност, као када се каже: „Нека Аллах вечито одржи власт султана.“ Треће: ово је његова заслужена казна, али Свемогући и Узвишени Аллах је објавио да неће вечно казнити у Паклу онога ко је умро као муслиман.“
4. Ово је пример подударања казни на оном свету са злочинима на овом свету. Из тога се закључује да је грех када је човек неправедан према семи као што је грех када је неправедан према другима, јер његово тело не припада у потпуности њему, већ припада Узвишеном Аллаху, па нема право да њиме располаже осим на начин који му је Аллах дозволио.