حديث: Од Абдуллаха бин Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:||„Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو رضي الله عنهما قال: قال رَسولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«أَرْبَعٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ كَانَ مُنَافِقًا، وَإِنْ كَانَتْ خَصْلَةٌ مِنْهُنَّ فِيهِ كَانَتْ فِيهِ خَصْلَةٌ مِنَ النِّفَاقِ حَتَّى يَدَعَهَا: مَنْ إِذَا حَدَّثَ كَذَبَ، وإِذَا وَعَدَ أَخْلَفَ، وإذَا خَاصَمَ فَجَرَ، وَإِذَا عَاهَدَ غَدَرَ».
[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية: 48]
المزيــد ...
Од Абдуллаха бин Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“
[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية - 48]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас упозорава на четири својства која, ако се нађу при муслиману, јако ће личити на лицемера. То се, односи на онога код кога су ове особине доминантне, а не на онога код кога се оне ретко нађу. Оне су:
1. Када говори, намерно износи неистину.
2. Када се обавеже на нешто не испуни и проневери.
3. Када да обећање не испуни и прекрши га.
4. Када се расправља с неким прелази границе, одступа од истине и износи неистине.
Лицемерство представља исказивање једног, а сакривање супротног. Ово је присутно код особе са наведеним својствима будући да једно приказује ономе коме говори, коме обећава и с киме се расправља, а крије супротно. Ова особа, дакле, поседује својство лицемерства докле год се не реши те одређене особине, али не у смислу мунафика који се приказује да је муслиман, а у себи крије неверство.
من فوائد الحديث
- Појашњење неких показатеља лицемерства како би их се људи чували.
- Овим хадисом нам се жели дати до знања да су ово нека својства лицемерства, те да онај при коме се она нађу личи на лицемере у своме понашању, а не да је он прави лицемер који приказује да је муслиман, а у себи крије неверство. Друга скупина учењака је казала да се овај хадис односи на оне код којих преовладавају ова својства и лако упада у њих. Такви људи углавном имају неисправно веровање.
- Ел-Газали је казао: „Основа практиковања вере базира се на троме: речима, делима и срчаној намери. У овом хадису на неваљале речи се указује спомињањем лажи, на неваљала деле се указује спомињањем проневере, а на неваљале намере путем неиспуњавања обећања, јер неиспуњавање обећања је проблематично само када човек има намеру да га не испуни у тренутку када га даје, а ако на почетку није имао такву намеру већ касније промени мишљење ради ванредне околности, на ову ситуацију се не односи овај хадис.“
- Постоје две врсте лицемерства:
- 1. Лицемерство у веровању, које човека изводи из ислама. То је када човек показује да је муслиман, а у себи крије неверство.
- 2. Лицемерство у делима. То је када човек личи на праве лицемере у свом понашању. Ова врста не изводи човека из вере, али спада у категорију великих греха.