التصنيف:
+ -

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو رضي الله عنهما قال: قال رَسولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«أَرْبَعٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ كَانَ مُنَافِقًا، وَإِنْ كَانَتْ خَصْلَةٌ مِنْهُنَّ فِيهِ كَانَتْ فِيهِ خَصْلَةٌ مِنَ النِّفَاقِ حَتَّى يَدَعَهَا: مَنْ إِذَا حَدَّثَ كَذَبَ، وإِذَا وَعَدَ أَخْلَفَ، وإذَا خَاصَمَ فَجَرَ، وَإِذَا عَاهَدَ غَدَرَ».

[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية: 48]
المزيــد ...

Од Абдуллаха бин Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“

[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية - 48]

الشرح

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас упозорава на четири својства која, ако се нађу при муслиману, јако ће личити на лицемера. То се, односи на онога код кога су ове особине доминантне, а не на онога код кога се оне ретко нађу. Оне су:
1. Када говори, намерно износи неистину.
2. Када се обавеже на нешто не испуни и проневери.
3. Када да обећање не испуни и прекрши га.
4. Када се расправља с неким прелази границе, одступа од истине и износи неистине.
Лицемерство представља исказивање једног, а сакривање супротног. Ово је присутно код особе са наведеним својствима будући да једно приказује ономе коме говори, коме обећава и с киме се расправља, а крије супротно. Ова особа, дакле, поседује својство лицемерства докле год се не реши те одређене особине, али не у смислу мунафика који се приказује да је муслиман, а у себи крије неверство.

من فوائد الحديث

  1. Појашњење неких показатеља лицемерства како би их се људи чували.
  2. Овим хадисом нам се жели дати до знања да су ово нека својства лицемерства, те да онај при коме се она нађу личи на лицемере у своме понашању, а не да је он прави лицемер који приказује да је муслиман, а у себи крије неверство. Друга скупина учењака је казала да се овај хадис односи на оне код којих преовладавају ова својства и лако упада у њих. Такви људи углавном имају неисправно веровање.
  3. Ел-Газали је казао: „Основа практиковања вере базира се на троме: речима, делима и срчаној намери. У овом хадису на неваљале речи се указује спомињањем лажи, на неваљала деле се указује спомињањем проневере, а на неваљале намере путем неиспуњавања обећања, јер неиспуњавање обећања је проблематично само када човек има намеру да га не испуни у тренутку када га даје, а ако на почетку није имао такву намеру већ касније промени мишљење ради ванредне околности, на ову ситуацију се не односи овај хадис.“
  4. Постоје две врсте лицемерства:
  5. 1. Лицемерство у веровању, које човека изводи из ислама. То је када човек показује да је муслиман, а у себи крије неверство.
  6. 2. Лицемерство у делима. То је када човек личи на праве лицемере у свом понашању. Ова врста не изводи човека из вере, али спада у категорију великих греха.
الترجمة: الإنجليزية الأوردية الإندونيسية البنغالية التركية الروسية البوسنية السنهالية الهندية الصينية الفارسية الفيتنامية تجالوج Kurdish Hausa Portuguese Malayalam Telgu Swahili Tamil Thai German بشتو Assamese Albanian الأمهرية الغوجاراتية Kyrgyz النيبالية الليتوانية الدرية الطاجيكية Kinyarwanda المجرية التشيكية الموري Kannada الولوف Azeri الأوزبكية الأوكرانية الجورجية المقدونية الخميرية
عرض الترجمات
التصنيفات
المزيد