حديث: „Када бисте се ослањали на Аллаха искреним ослонцем (ар. тевекул), Он би вас опскрбио као што опскрбљује птице, изађу гладне ујутру, а увече се врате сите.“
عَنْ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَوْ أَنَّكُمْ كُنْتُمْ تَوَكَّلُونَ عَلَى اللهِ حَقَّ تَوَكُّلِهِ لَرَزَقَكُمْ كَمَا يَرْزَقُ الطَّيْرَ تَغْدُو خِمَاصًا وَتَرُوحُ بِطَانًا».
[صحيح] - [رواه الإمام أحمد، والترمذي، والنسائي، وابن ماجه، وابن حبان في صحيحه، والحاكم] - [الأربعون النووية: 49]
المزيــد ...
Од Омера бин Ел-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Када бисте се ослањали на Аллаха искреним ослонцем (ар. тевекул), Он би вас опскрбио као што опскрбљује птице, изађу гладне ујутру, а увече се врате сите.“
[صحيح] - [رواه الإمام أحمد والترمذي والنسائي وابن ماجه وابن حبان في صحيحه والحاكم] - [الأربعون النووية - 49]
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подстиче нас да се ослањамо на Аллаха када желимо прибавити корист и отклонити штету по питању овосветских (дуњалучких) и верских ствари. Нико не може да подари и да ускрати, да наштети и да дадне корист изузев Њега Узвишеног. Потребно је и да подузмемо кораке који су у оквирима наших могућности како бисмо прибавили користи и отклонили штету, а усто се требамо искрено ослонити на Узвишеног Аллаха. Када тако поступимо, Он ће нас опскрбити као што птице опскрбљава. У рано јутро оне крећу у потрагу за опскрбом гладне, а навече се враћају пуних стомака. И птице, дакле, чине оно што је до њих у тражењу опскрбе без лености и чекања да то неко други уради за њих.
من فوائد الحديث
- Вредност ослањања на Аллаха. То је један од највећих узрока прибављања опскрбе.
- Ослањање на Аллаха није у супротности са чињењем онога што човек може да уради. У хадису се, наиме, на то скреће пажња будући да истинско ослањање на Аллаха није у супротности са јутарњим изласком у потрагу за опскрбом.
- Шеријат посвећује велику пажњу делима срца будући да је ослањање на Аллаха једно од тих дела.
- Када би се човек препустио само чињењу онога што је до њега, то би била мањкавост у вери; а ако би се само ослањао на Аллаха без чињења конкретних радњи, то би представљало мањкавост у разуму.