حديث: Све што опија је забрањено (ар. харам)

عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ أَبِي مُوسَى الأَشْعَريِّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ:
أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعَثَهُ إِلَى اليَمَنِ، فَسَأَلَهُ عَنْ أَشْرِبَةٍ تُصْنَعُ بِهَا، فَقَالَ: وَمَا هِيَ؟، قَالَ: «البِتْعُ وَالمِزْرُ»، فَقِيلَ لِأَبِي بُرْدَةَ: مَا البِتْعُ؟ قَالَ: نَبِيذُ العَسَلِ، وَالمِزْرُ: نَبِيذُ الشَّعِيرِ، فَقَالَ: «كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ» خرجه البخاري. وَخَرَّجَهُ مُسْلِمٌ وَلَفْظُهُ: قَالَ: بَعَثَنِي رَسُولُ اَلله أَنَا وَمُعَاذٌ إِلَى اَليَمَنِ، فَقُلْتُ: يَا رَسُولُ اَللَّهِ! إِنَّ شَرَابًا يُصْنَعُ بِأَرْضِنَا يُقَال لَهُ: المِزَرُ مِنَ الشَّعِيرِ، وَشَرَابٌ يُقَالُ لَهُ: البِتْعُ مِنَ العَسَلِ، فَقَالَ: «كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ». وَفِي رِوَايَةٍ لِمُسْلِمٍ: «فَقَالَ: كُلُّ مَا أَسْكَرَ عَنِ الصَّلَاةِ فَهُوَ حَرَامٌ». وَفِي رِوَايَةٍ لَهُ: «وَكَانَ رَسُولُ الله قَدْ أُعْطِيَ جَوَامِعَ الكَلِمِ بِخَوَاتِمِهِ، فَقَالَ: أَنْهَى عَنْ كُلِّ مُسْكِرٍ أَسْكَرَ عَنْ الصَّلَاةِ».
[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية: 46]

Преноси Eбу Бурде, од његовог оца, Ебу Муса Ел-Еш'арија, Аллах био задовољан њиме,
да га је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао у Јемен. Питао га је о пићима која се праве, а он рече: ''Шта су она?'' Рече: „Ел-Биту' и Ел-Мизру.“ Рекоше Ебу Бурди: „Шта је Ел-Биту'?“ Рече: „То је медовина“, а Ел-Мизру: „То је пиво од јечма.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: „Све што опија је забрањено.“ (Бележи Бухари) И Муслим га бележи овим речима: „Послао ме је Аллахов Посланик са Му'азом у Јемен. Рекао сам: ‘О Аллахов Посланиче! У нашој земљи се прави пиће које се зове Ел-Мизр од јечма, и пиће које се зове Ел-Биту' од меда.’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: ‘Све што опија је забрањено.’“ У једној предаји код Муслима стоји: „Рекао је: Све што опија и одвраћа од намаза, забрањено је.“ У једној његовој предаји стоји: „Аллахов Посланик је био обдарен сажетим речима у својим закључцима, па је рекао: ‘Забранио сам све што опија и одвраћа од намаза.’“
[صحيح] - [رواه البخاري ومسلم] - [الأربعون النووية - 46]

الشرح

Ебу Муса Ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, преноси да га је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао у Јемен. Питао га је о пићима која се тамо праве и да ли су забрањена, па се Посланик распитао о њима. Ебу Муса Ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, је рекао: Ел-Биту' је медовина, а Ел-Мизр је вино од јечма. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, који је имао језгровит говор, рекао је: „Све што опија је забрањенo.“

من فوائد الحديث

1. Небиз је вода у коју се стављају датуле, мед, јечам или нешто слично, како би попримила њихов укус и слаткоћу; након тога може да ферментише и постане опојно пиће.
2. Хадис представља основ за забрану свих врста опијата, као што су вино, марихуана и слично.
3. Значај постављања питања о ономе што је муслиману потребно.
4. Прво што је забрањено било је вино у време намаза, јер су неки од Мухаџира у намазу мешали у учењу. Затим је објављен ајет: „О ви који верујете! Не прилазите намазу пијани све док не будете знали шта говорите.“ (Ен-Ниса, 43)
5. И позивач Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је позивао: „Никако не прилазите намазу пијани.“
6. Затим је Аллах у потпуности забранио вино Својим речима: „О ви који верујете! Вино, коцка, идоли и стрелице за судбину су прљавштина и дело ђавола, зато их се клоните да бисте успели. Ђаво само жели да између вас створи непријатељство и мржњу због вина и коцке, и да вас одврати од помињања Аллаха и намаза. Зар нећете престати?“ (Ел-Маида, 90–91)
7. Узвишени Аллах је забранио опојна средства, јер су штетна и погубна за човека.
8. Поука у забрани лежи у постојању особине опијања; ако вино има ту особину, оно је забрањено, а ако нема, оно је дозвољено.