Хадис: „Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине

عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ:
قَدِمَ أُنَاسٌ مِنْ عُكْلٍ أَوْ عُرَيْنَةَ، فَاجْتَوَوْا المَدِينَةَ فَأَمَرَهُمُ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِلِقَاحٍ، وَأَنْ يَشْرَبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا، فَانْطَلَقُوا، فَلَمَّا صَحُّوا قَتَلُوا رَاعِيَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَاسْتَاقُوا النَّعَمَ، فَجَاءَ الخَبَرُ فِي أَوَّلِ النَّهَارِ، فَبَعَثَ فِي آثَارِهِمْ، فَلَمَّا ارْتَفَعَ النَّهَارُ جِيءَ بِهِمْ، فَأَمَرَ فَقَطَعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ، وَسُمِرَتْ أَعْيُنُهُمْ، وَأُلْقُوا فِي الحَرَّةِ، يَسْتَسْقُونَ فَلاَ يُسْقَوْنَ، قَالَ أَبُو قِلاَبَةَ: فَهَؤُلاَءِ سَرَقُوا وَقَتَلُوا، وَكَفَرُوا بَعْدَ إِيمَانِهِمْ، وَحَارَبُوا اللَّهَ وَرَسُولَهُ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 233]

Од Енеса ибн Малика, радијаллаху анху, преноси се:
„Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине. Божији Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су пошли, и када су оздравили, убили су чобанина Посланикових камила и украли стоку. Вест о томе стигла је у раним јутарњим часовима, па је Посланик, алејхисселам, послао људе да их потраже. Када је Сунце изашло, довели су их. Наредио је да им се одсеку руке и ноге, да им се очи истерају, и да буду бачени на пусти терен, где су тражили воду, али им није дата.“ Ебу Килаба додаје: „Ови људи су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 233]

Коментар

Посланику, алејхисселам, дошли су људи из племена Укл и Урејна као муслимани. Оболели су од болести која им је изазвала тежак стомачни проблем, па су се осећали лоше у Медини, јер им није одговарала ни храна ни ваздух у том граду. Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила од зеката и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су то учинили, и након што су оздравили, повратили снагу, поправили изглед и угојили се, убили су чобанина Божијег Посланика, алејхисселам, и украли камиле. Вест о овоме стигла је рано ујутру, па је Посланик послао људе да их траже. Ухваћени су и доведени као заробљеници пред Посланика када је Сунце већ изашло. Посланик је наредио да им се одсеку руке и ноге, да им се изваде очи – јер су исто то учинили чобанину – и да буду бачени у пустињу, где су жедни тражили воду, али им није дата, све док нису умрли. Ебу Килаба је рекао: „Они су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“

Користи хадиса

1. Чистоћа мокраће животиња чије је месо дозвољено за јело.
2. Дозвољеност лечења млеком и мокраћом камила.
3. У шеријату је дозвољена примена реципрочности у казни (кисас) као одговор на злочин, док је забрана сакаћења примењива на ситуације које нису у контексту праведне освете или кисаса.
4. Убиство групе због једне особе, било да су је убили из заседе или путем разбојништва: