حديث: „Дајте ми завет да нећете приписивати Аллаху судруга, да нећете красти, да нећете чинити блуд,

عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ، وَكَانَ شَهِدَ بَدْرًا، وَهُوَ أَحَدُ النُّقَبَاءِ لَيْلَةَ العَقَبَةِ: أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ، وَحَوْلَهُ عِصَابَةٌ مِنْ أَصْحَابِهِ:
«بَايِعُونِي عَلَى أَلَّا تُشْرِكُوا بِاللَّهِ شَيْئًا، وَلاَ تَسْرِقُوا، وَلاَ تَزْنُوا، وَلاَ تَقْتُلُوا أَوْلاَدَكُمْ، وَلاَ تَأْتُوا بِبُهْتَانٍ تَفْتَرُونَهُ بَيْنَ أَيْدِيكُمْ وَأَرْجُلِكُمْ، وَلاَ تَعْصُوا فِي مَعْرُوفٍ، فَمَنْ وَفَى مِنْكُمْ فَأَجْرُهُ عَلَى اللَّهِ، وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَعُوقِبَ فِي الدُّنْيَا فَهُوَ كَفَّارَةٌ لَهُ، وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا ثُمَّ سَتَرَهُ اللَّهُ فَهُوَ إِلَى اللَّهِ، إِنْ شَاءَ عَفَا عَنْهُ وَإِنْ شَاءَ عَاقَبَهُ» فَبَايَعْنَاهُ عَلَى ذَلِكَ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 18]

Од Убаде ибн Самита, радијаллаху анху, који је учествовао у бици на Бедру и био један од вођа у ноћи на Акаби, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао док је око њега била група његових другова:
„Дајте ми завет да нећете приписивати Аллаху судруга, да нећете красти, да нећете чинити блуд, да нећете убијати своју децу, да нећете износити лажне оптужбе, и да нећете непослушни када вам се нареди добро. Ко од вас буде држао до овог завета, његова награда је код Бога. А ко учини нешто од овога и буде кажњен на овом свету, та казна ће му бити откуп за грех. Ко учини нешто од овога, а Аллах му то прикрије, његов случај је у Аллаховм рукама: ако буде хтео, опростиће му, а ако буде хтео, казниће га.“ Тада смо му дали присегу на то.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 18]

الشرح

Убаде ибн Самит, радијаллаху анху, који је био међу учесницима велике битке на Бедру и један од вођа свог племена који су дошли да положе заклетву и дају подршку Аллаховом Посланику, алејхисселам, у ноћи на Акаби, код Мине — док је Посланик још био у Меки пре сеобе у Медину — пренео је да је Посланик, алејхисселам, седео међу својим друговима и затражио од њих да му дају завет у погледу одређених ствари: Прва ствар: да никог поред Аллаха не обожавају, ни у ком смислу. Друга ствар: да не краду. Трећа ствар: да не блудниче. Четврта ствар: да не убијају своју децу из страха од сиромаштва или кћери из страха од срамоте. Пета ствар: да не измишљају лажи. Шеста ствар: да не буду непослушни Посланику, алејхисселам, када им нареди оно што је добро. Ко остане постојан у том завету и придржава га се, његова награда ће Аллах наградити. Ко учини нешто од споменутог — осим многобоштва — и буде кажњен због тога на овом свету, извршење казне биће му искупљење и тиме ће му грех бити опроштен. А ко учини нешто од тога, а Аллах му то сакрије, његов случај је у Божијим рукама: ако буде хтео, опростиће му, а ако буде хтео, казниће га. Сви присутни су му на томе дали присегу.

من فوائد الحديث

1. Објашњење садржаја прве заклетве на Акаби у Меки, пре него што им је борба постала обавеза.
2. Ес-Синди каже: „Речи 'оно што је добро' значе да је свака његова наредба добра и да не може бити лоша. Те речи су подсетник на разлог за обавезу послушности и да нема послушности створењу у ономе што није добро. Такође, то указује на то да је при заклетви потребно условити послушност у добру, а не у свему уопштено.“
3. Мухамед ибн Исмаил ет-Тејми и други су рекли: „Убиство је посебно наведено у вези са децом, јер је то и убиство и прекид породичних веза, па је забрана тога посебно наглашена. Такође, овај поступак је био распрострањен међу њима, као што је било укопавање живих девојчица и убијање синова из страха од сиромаштва. А могуће је и да су деца посебно поменута јер се не могу сама бранити.“
4. Учењак ен-Невеви каже: „Из уопштеног значења овог хадиса се изузима оно што је речено у ајету: „Заиста Аллах не опрашта да му се неко приписује за судруга“, па ако се отпадник убије због свог отпадништва, та смрт му не може бити откупљење за грех.“
5. Кади Ијад каже: „Већина учењака сматра да су фиксне шеријатске казне (хадд) откупљење за грехе.“