عَنْ عَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ:
بَعَثَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَرِيَّةً فَاسْتَعْمَلَ رَجُلًا مِنَ الأَنْصَارِ، وَأَمَرَهُمْ أَنْ يُطِيعُوهُ، فَغَضِبَ، فَقَالَ: أَلَيْسَ أَمَرَكُمُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْ تُطِيعُونِي؟ قَالُوا: بَلَى، قَالَ: فَاجْمَعُوا لِي حَطَبًا، فَجَمَعُوا، فَقَالَ: أَوْقِدُوا نَارًا، فَأَوْقَدُوهَا، فَقَالَ: ادْخُلُوهَا، فَهَمُّوا، وَجَعَلَ بَعْضُهُمْ يُمْسِكُ بَعْضًا، وَيَقُولُونَ: فَرَرْنَا إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنَ النَّارِ، فَمَا زَالُوا حَتَّى خَمَدَتِ النَّارُ، فَسَكَنَ غَضَبُهُ، فَبَلَغَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: «لَوْ دَخَلُوهَا مَا خَرَجُوا مِنْهَا إِلَى يَوْمِ القِيَامَةِ؛ الطَّاعَةُ فِي المَعْرُوفِ».
المزيد
Алија, Аллах био задовољан њиме, је рекао:
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је једну војну јединицу и поставио човека из племена Енсар да их води, наредивши им да га слушају. Он се онда наљутио и рекао: „Зар вам Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, није наредио да ме слушате?“ Они одговорише: „Да, наредио је.“ Он рече: „Скупите за мене дрва.“ Они их скупише, а он рече: „Запалите ватру“. Они је запалише, а он им онда рече: „Уђите у њу!“ Они се уплашише и почеше да се држе један за другог, говорећи: „Бежимо к Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, од ове ватре!“ Наставили су тако све док се ватра није угасила и његова љутња није прошла. Када је ова вест стигла до Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, он је рекао: „Да су у њу ушли, не би изашли до Судњег дана. Послушност у добру је обавезна“.
