Хадис: ‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?’“

عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
نَظَرْتُ إِلَى أَقْدَامِ الْمُشْرِكِينَ عَلَى رُءُوسِنَا وَنَحْنُ فِي الْغَارِ، فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ لَوْ أَنَّ أَحَدَهُمْ نَظَرَ إِلَى قَدَمَيْهِ أَبْصَرَنَا تَحْتَ قَدَمَيْهِ، فَقَالَ: «يَا أَبَا بَكْرٍ، مَا ظَنُّكَ بِاثْنَيْنِ اللهُ ثَالِثُهُمَا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2381]

Ебу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њим, рекао је:
„Гледао сам у стопала мушрика (многобожаца) изнад наших глава док смо били у пећини, па сам рекао: ‘О Аллахов Посланиче, када би само неко од њих погледао испод својих ногу, видео би нас.’ А он је одговорио: ‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици са којима је Аллах трећи?’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2381]

Коментар

Вођа верника, Eбу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њим, рекао је у тренутку хиџре: „Гледао сам у стопала мушрика који су стајали изнад нас, на улазу у пећину Севр, док смо ми били унутра, па сам рекао: ‘О Аллахов Посланиче, кад би само један од њих погледао под ноге, видео би нас.’ А он ми рече: ‘О Ебу Бекре, шта мислиш о двојици којима је Аллах трећи тиме што их помаже, чува и упућује?’“

Користи хадиса

1. Једна од великих врлина Ебу Бекра ес-Сиддика, нека је Аллах задовољан њим, јесте то што је пратио Аллаховог Посланика, мир над њим, у хиџри из Меке у Медину, оставивши иза себе породицу и иметак.
2. Брига и нежност Ебу Бекра ес-Сиддика, нека је Аллах задовољан њим, показују дубину његове љубави према Аллаховом Посланику, мир над њим, и његов искрен страх за његову безбедност од непријатеља.
3. Обавеза је имати поверење у Узвишеног Аллаха и ослонити се на Његову заштиту, али након што човек учини све што је у његовој моћи у погледу опреза и предострожности.
4. Аллахова пажња, заштита и помоћ обухватају Његове посланике и побожне вернике. Узвишени Аллах каже: „Ми ћемо, сигурно, помоћи Наше посланике и оне који верују, и у овоме животу и на Дан кад сведоци буду устајали.“
5. Подсетник да онај ко се искрено ослони на Аллаха — Аллах му је довољан: помоћи ће му, подржати га, заштитити и сачувати.
6. Потпуно ослањање Посланика, мир над њим, на свог Господара у свему се уздао у Њега, предао Му свој случај и потпуно се поверио Његовој вољи.
7. Храброст Посланика, мир над њим, и његова способност да умири срца и смири душе у тренуцима страха и опасности.
8. Напуштање места због вере, из страха од непријатеља, дозвољено је и представља предострожност у заштити вере.