عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
نَظَرْتُ إِلَى أَقْدَامِ الْمُشْرِكِينَ عَلَى رُءُوسِنَا وَنَحْنُ فِي الْغَارِ، فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ لَوْ أَنَّ أَحَدَهُمْ نَظَرَ إِلَى قَدَمَيْهِ أَبْصَرَنَا تَحْتَ قَدَمَيْهِ، فَقَالَ: «يَا أَبَا بَكْرٍ، مَا ظَنُّكَ بِاثْنَيْنِ اللهُ ثَالِثُهُمَا».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2381]
المزيــد ...
Ебу Бекр ес-Сидик, Аллах нека е задоволен со него, раскажува:
„Ги гледав нозете на мушриците веднаш над нашите глави додека бевме во пештерата, па реков: ,О, Божји пратенику, ако некој од нив само погледне кон своите нозе, ќе нè забележи под нив.‘
Тогаш тој, салаллаху алејхи ве селем, рече:
,О, Ебу Бекр, што мислиш за двајца, а за кои Аллах е третиот?‘“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2381]
Владетелот на верниците, Ебу Бекр ес-Сидик, Аллах нека е задоволен со него, раскажува за случка во времето на хиџретот. „Ги гледав нозете на мушриците како стојат над нашите глави, на самиот врв од пештерата Севр, а ние бевме внатре. Тогаш реков: ,О, Божји пратенику, ако некој од нив само погледне кон своите нозе, ќе нè забележи под нив.‘
На тоа тој, Пратеникот салаллаху алејхи ве селем, рече:
,О, Ебу Бекр, што мислиш за двајца, за кои Аллах е третиот – со Неговата помош, заштита и упатство?‘“