حديث: ‘Не проклињите га, јер, тако ми Аллаха, знам да он воли Аллаха и Његовог Посланика.’

عَنْ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ:
أَنَّ رَجُلًا عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ اسْمُهُ عَبْدَ اللَّهِ، وَكَانَ يُلَقَّبُ حِمَارًا، وَكَانَ يُضْحِكُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَكَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَدْ جَلَدَهُ فِي الشَّرَابِ، فَأُتِيَ بِهِ يَوْمًا فَأَمَرَ بِهِ فَجُلِدَ، فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ القَوْمِ: اللَّهُمَّ الْعَنْهُ، مَا أَكْثَرَ مَا يُؤْتَى بِهِ؟ فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لاَ تَلْعَنُوهُ، فَوَاللَّهِ مَا عَلِمْتُ أَنَّهُ يُحِبُّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 6780]

Од Омера ибн ел-Хатаба, нека је Аллах задовољан њиме се преноси:
био је један човек у време Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, чије је име било Абдуллах, а надимак химар (магарац). Он је често засмејавао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, већ га је био казнио због пијења алкохола. Једног дана су га поново довели, па је Посланик наредио, те је кажњен. Тада један човек из те групе рече: ‘О Аллаху, прокуни га! Колико пута је већ доведен?!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада рече: ‘Не проклињите га, јер, тако ми Аллаха, знам да он воли Аллаха и Његовог Посланика.’
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 6780]

الشرح

У време Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је један човек по имену Абдуллах, а звали су га надимком Химар (магарац). Он је понекад засмејавао Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, својим говором. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, већ га је био казнио због пијења алкохола. Једног дана је поново доведен, јер је пио алкохол, па је Посланик наредио, те је бичеван. Један од присутних га је увредио и рекао: „Проклет био, колико пута је доведен, па зар није пио алкохол?!“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: „Не проклињите га и не молите да буде удаљен од Божије милости, јер, тако ми Аллаха, знам само да он воли Аллаха и Његовог Посланика.“

من فوائد الحديث

1. Нема противречности између чињенице да неко почини забрањено дело и да у његовом срцу ипак постоји љубав према Аллаху и Његовом Посланику; јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио да тај човек воли Аллаха и Његовог Посланика, упркос ономе што је учинио.
2. Онај који почини велики грех, па умре, а истрајан је у нечему од греха, он је под Аллаховом вољом: ако хоће опростиће му, а ако хоће казниће га. Али нико од припадника ислама неће вечно остати у Ватри.
3. Покуђеност проклињања човека који пије алкохол, јер можда постоји препрека да га стигне проклетство, и зато што проклињање одређене особе и дове против ње могу да га наведу да настави у греху, или да га учине очајним у погледу прихватања покајања.
4. Дозвољено је проклињање особе гоја чини споменути грех, али не и конкретне особе.