Хадис: ‘Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш, молићу Аллаха да те излечи.’

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رضيَ اللهُ عنهما:
أنَّهُ قَالَ لعَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ: أَلَا أُرِيكَ امْرَأَةً مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ؟ قُلْتُ: بَلَى، قَالَ: هَذِهِ الْمَرْأَةُ السَّوْدَاءُ، أَتَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَتْ: إِنِّي أُصْرَعُ وَإِنِّي أَتَكَشَّفُ، فَادْعُ اللهَ لِي، قَالَ: «إِنْ شِئْتِ صَبَرْتِ وَلَكِ الْجَنَّةُ، وَإِنْ شِئْتِ دَعَوْتُ اللهَ أَنْ يُعَافِيَكِ» قَالَتْ: أَصْبِرُ، قَالَتْ: فَإِنِّي أَتَكَشَّفُ فَادْعُ اللهَ أَنْ لَا أَتَكَشَّفَ، فَدَعَا لَهَا.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2576]

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао
Атаи ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је становник раја?” Рекао сам: „Да, наравно.” Он рече: „Ова црна жена, дошла је Аллаховом Посланику, мир над њим, и рекла: ‘Имам напад епилепсије и при томе се откривам. Замоли Аллаха за мене.’ Он јој је одговорио: ‘Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш, молићу Аллаха да те излечи.’ Она рече: ‘Бићу стрпљива, али моли Аллаха да се при нападу не откривам.’ Па је Посланик, мир над њим, замолио Аллаха за њу.”
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2576]

Коментар

Ибн Абас, нека је Аллах задовољан њима, рекао је Атаи ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је од становника раја?” Атаа је одговорио: „Да, покажи ми је.” Ибн Абас рече: „То је она Етиопљанка, тамне пути. Дошла је Аллаховом Посланику, мир над њим, и рекла: ‘Имам болест при којој добијам нападе епилепсије и тада се откријем, открије се део мог тела, а ја тога нисам свесна. Моли Аллаха да ми подари оздрављење.’“ Тада јој је Посланик, мир над њим, рекао: „Ако желиш, буди стрпљива и припада ти рај. А ако желиш молићу Аллаха да те излечи.“ Она је одговорила: „Бићу стрпљива.“ Затим је додала: „Али моли Аллаха да се не откривам када добијем напад.“ Па је Посланик, мир над њим, замолио Аллаха за њу.

Користи хадиса

1. Стрпљење на невољама овог света доноси рај као награду.
2. Имам Невеви каже да је у овом хадису је доказ да човек који пати од напада (попут епилепсије) бива за то награђен најпотпунијом наградом.
3. Жене из времена прве генерације муслимана, нека је Аллах задовољан њима, посебно су водиле рачуна да њихова тела остану покривена. Ова жена је више страховала да јој се тело не открије током напада, него од самих напада.
4. Ибн Хаџар каже: „Прихватање строжијег става је боље од прибегавања олакшицама — али само за онога ко зна да је у стању да то изнесе и да га то неће ослабити у испуњавању обавеза.
5. Ибн Хаџер каже: "Из овога се разуме да је лечење болести довом и обраћањем Аллаху делотворније и корисније од лечења лековима. Утицај духовне терапије на тело јачи је од утицаја физичких лекова. Међутим, такав облик лечења делује под два услова: први је са стране болесника — искреност у обраћању Аллаху; а други са стране онога који лечи — снажна усредсређеност, срце испуњено богобојазношћу и ослонцем на Аллаха. А Аллах најбоље зна.“
6. Ибн Хаџер каже: „У овоме се налази доказ да је дозвољено оставити лечење.“