Хадис: ‘Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш, молићу Аллаха да те излечи.’

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رضيَ اللهُ عنهما:
أنَّهُ قَالَ لعَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ: أَلَا أُرِيكَ امْرَأَةً مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ؟ قُلْتُ: بَلَى، قَالَ: هَذِهِ الْمَرْأَةُ السَّوْدَاءُ، أَتَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَتْ: إِنِّي أُصْرَعُ وَإِنِّي أَتَكَشَّفُ، فَادْعُ اللهَ لِي، قَالَ: «إِنْ شِئْتِ صَبَرْتِ وَلَكِ الْجَنَّةُ، وَإِنْ شِئْتِ دَعَوْتُ اللهَ أَنْ يُعَافِيَكِ» قَالَتْ: أَصْبِرُ، قَالَتْ: فَإِنِّي أَتَكَشَّفُ فَادْعُ اللهَ أَنْ لَا أَتَكَشَّفَ، فَدَعَا لَهَا.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 2576]

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао
Атау ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је становник Раја?” Рекао сам: „Да, наравно.” Он рече: „Ова црна жена, дошла је Аллаховом Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘Имам напад епилепсије и при томе се откривам. Замоли Аллаха за мене.’ Он јој је одговорио: ‘Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш, молићу Аллаха да те излечи.’ Она рече: ‘Бићу стрпљива, али моли Аллаха да се при нападу не откривам.’ Па је Посланик, алејхисселам, замолио Аллаха за њу.”
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 2576]

Коментар

Ибн Абас, радијаллаху анхум, рекао је Ата'у ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је од становника Раја?” Ата' је одговорио: „Да, покажи ми је.” Ибн Абас рече: „То је она Етиопљанка, тамне пути. Дошла је Аллаховом Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘Добијам нападе епилепсије и тада се откријем, открије се део мог тела, а ја тога нисам свесна. Моли Аллаха да ми подари оздрављење.’ Тада јој је Посланик, алејхисселам, рекао: 'Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш молићу Аллаха да те излечи.' Она је одговорила: 'Бићу стрпљива.' Затим је додала: 'Али моли Аллаха да се не откривам када добијем напад.' Па је Посланик, алејхисселам, замолио Аллаха за њу."

Користи хадиса

1. Стрпљење на невољама овог света доноси Рај као награду.
2. Учењак ен-Невеви каже да је у овом хадису је доказ да човек који пати од напада (попут епилепсије) бива за то награђен најпотпунијом наградом.
3. Жене из времена прве генерације муслимана, радијаллаху анхум, посебно су водиле рачуна да њихова тела остану покривена. Ова жена је више страховала да јој се тело не открије током напада, него од самих напада.
4. Ибн Хаџер каже: „Прихватање строжијег става је боље од прибегавања олакшицама — али само за онога ко зна да је у стању да то изнесе и да га то неће ослабити у испуњавању обавеза.
5. Ибн Хаџер каже: "Из овога се разуме да је лечење болести довом и обраћањем Аллаху делотворније и корисније од лечења лековима. Утицај духовне терапије на тело јачи је од утицаја физичких лекова. Међутим, такав облик лечења делује под два услова: први је са стране болесника — искреност у обраћању Аллаху; а други са стране онога који лечи — снажна усредсређеност, срце испуњено богобојазношћу и ослонцем на Аллаха. А Аллах најбоље зна.“
6. Ибн Хаџер каже: „У овоме се налази доказ да је дозвољено оставити лечење.“