حديث: ’О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха, па ћеш Га увек пред собом налазити (тј. поступај како Аллах жели, па када Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха
عَنْ أَبِي العَبَّاسِ، عَبْدِ الله بْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: كُنْت خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَوْمًا، فَقَالَ:
«يَا غُلَامِ! إنِّي أُعَلِّمُك كَلِمَاتٍ: احْفَظِ اللَّهَ يَحْفَظْكَ، احْفَظِ الله تَجِدْهُ تُجَاهَكَ، إذَا سَأَلْتَ فَاسْأَلِ اللهَ، وَإِذَا اسْتَعَنْتَ فَاسْتَعِنْ بِاَللهِ، وَاعْلَمْ أَنَّ الأُمَّةَ لَوْ اجْتَمَعَتْ عَلَى أَنْ يَنْفَعُوكَ بِشَيْءٍ لَمْ يَنْفَعُوكَ إلَّا بِشَيْءٍ قَدْ كَتَبَهُ اللَّهُ لَكَ، وَإِنِ اجْتَمَعُوا عَلَى أَنْ يَضُرُّوكَ بِشَيْءٍ لَمْ يَضُرُّوكَ إلَّا بِشَيْءٍ قَدْ كَتَبَهُ اللَّهُ عَلَيْكَ؛ رُفِعَتِ الأَقْلَامُ، وَجَفَّتِ الصُّحُفُ».
وَفِي رِوَايَةِ غَيْرِ التِّرْمِذِيِّ: «احْفَظِ اللهَ تَجِدْهُ أَمَامَكَ، تَعَرَّفْ إلَى اللهِ فِي الرَّخَاءِ يَعْرِفْكَ فِي الشِّدَّةِ، وَاعْلَمْ أَنَّ مَا أَخْطَأَكَ لَمْ يَكُنْ لِيُصِيبَكَ، وَمَا أَصَابَك لَمْ يَكُنْ لِيُخْطِئَكَ، وَاعْلَمْ أَنَّ النَّصْرَ مَعَ الصَّبْرِ، وَأَنْ الفَرَجَ مَعَ الكَرْبِ، وَأَنَّ مَعَ العُسْرِ يُسْرًا».
[صحيح] - [رواه الترمذي وغيره] - [الأربعون النووية: 19]
المزيــد ...
Преноси Абдуллах бин Аббас, Аллах био задовољан њима, Био сам једног дана иза Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па ми је рекао:
’О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха, па ћеш Га увек пред собом налазити (тј. поступај како Аллах жели, па када Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха. И знај, да када би се сви људи скупили да ти најмању корист прибаве, не би ти могли помоћи више од онога што ти је Аллах већ одредио и прописао; а када би се скупили да ти нанесу какву штету, не би ти нанели штете осим онолико колико ти је Аллах одредио и уписао. Пера судбине су подигнута, а странице се осушиле (тј. све је одређено и закључено).’“
[صحيح] -
Ибн Аббас, Аллах био задовољан њима, казује нам да је једном приликом, док је био дечак, када је јахао заједно са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Посланик рекао: „Дечаче, подучићу те неким стварима које ће ти бити од користи: Чувај Аллаха тако што ћеш извршавати оно што ти је Он наредио и клонити се онога што ти је забранио. У складу с тим, увек ћеш бити у делима покорности, а не у гресима. Ако будеш тако поступао, Аллах ће те наградити тако што ће те сачувати од потешкоћа овога и онога света и помоћи ће ти у свим твојим настојањима. А када желиш да нешто затражиш од некога, затражи то само од Аллаха. Он је једини који се одазива онима који Га моле. Поред тога, када желиш да потражиш помоћ, затражи је само од Аллаха. Буди убеђен да ти се у животу неће десити никаква корист, па макар се сви људи на Земљи скупили да ти је приуште, осим уз Аллахову дозволу. С друге стране, неће ти се десити никаква штета, макар се сви људи уротили против тебе, осим ако Аллах тако не одреди.“ То је све Узвишени Аллах одредио у складу с Својом мудрошћу и Својим знањем. Не може се променити оно што је Узвишени одредио. Ко чува Аллаха тако што извршава Његове заповести и избегава забране, тај је под заштитом Узвишеног Аллаха, јер Он зна стање Свог роба, помаже му и подржава га. Ако се човек покорава Аллаху у добрим приликама, Аллах ће му у тешким тренуцима подарити олакшање. Сваки роб треба да буде задовољан оним што му је Аллах одредио од добра и зла. У тешкоћама и искушењима, роб је дужан да се придржава стрпљења, јер је стрпљење кључ олакшања; када се невоља повећа, олакшање долази од Аллаха, а након сваке тешкоће Аллах дарује олакшање.
من فوائد الحديث
- Велика радосна вест за човека је да након недаће која га задеси, следи олакшање.
- Утеха човеку када га задеси несрећа и када изгуби вољену особу садржана је у речима: „И знај да оно што те је задесило није могло да те заобиђе, а оно што те је заобишло није могло да те задеси.“ Први део је утеха за задобијену несрећу, а други део је утеха за губитак вољене особе.